Липа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Липа (вишезначна одредница).
Липа
Tilia argentea, Gradac.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Malvales
породица: Malvaceae
род: Tilia
L.
врсте

Tilia americana
Tilia amurensis
Tilia begoniifolia
Tilia caroliniana
Tilia chinensis
Tilia chingiana
Tilia cordata
Tilia mongolica
Tilia dasystyla
Tilia henryana
Tilia heterophylla
Tilia insularis
Tilia intonsa
Tilia japonica
Tilia kiusiana
Tilia mandshurica
Tilia maximowicziana
Tilia mexicana
Tilia miqueliana
Tilia mongolica
Tilia nobilis
Tilia occidentalis
Tilia oliveri
Tilia paucicostata
Tilia platyphyllos
Tilia rubra
Tilia sibirica
Tilia tomentosa
Tilia tuan

  • хибриди и култивари

Tilia × euchlora (T. dasystyla × T. platyphyllos)
Tilia × europaea (T. cordata × T. platyphyllos)
Tilia × petiolaris (T. tomentosa × T. ?)
Tilia 'Flavescens' (T. americana × T. cordata)
Tilia 'Moltkei'
Tilia 'Orbicularis'
Tilia 'Spectabilis'

Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Липа (Tilia L.) је род који обухвата око 30 врста листопадног дрвећа у северној умереној зони[1]. Назив рода од античког назива за (T. tomentosa) од грчког τιλος = влакно, јер су у употреби ликина влакна; по другом тумачењу назив потиче од грчког измењеног назива за брест πτελεα. Од српских назива наводи се за род само назив липа, док за аутохтоне врсте липа постоји више назива[2]. У нашим крајевима расту бела или сребрна липа (Tilia tomentosa), крупнолисна липа (Tilia platyphyllos) и ситнолисна липа (Tilia cordata).

Опис биљке[уреди]

Липе досежу висину од 25 до 30 m, а старост од неколико стотина година. Листови двореди са дугом петељком, већином срцасто и по ободу тестерасто. Цветови липе су мали, хермафродитни, актиноморфни, петочлани зеленкастожуте боје, пријатног мириса у штитовима са заједничким приперком цвасти до пола сраслим са дршком. Ентомофилне, медоносне и анемохорне врсте. Цветање у јуну траје 2 до 3 недеље, а некад се деси да прође и за 5 до 6 дана. Плод је орашица настала срастањем пет карпела (на плоду пет уздужних шавова - места срастања). Перикарп чврст длакав, го или брадавичаст зависно од врсте[1]

Историјско значење[уреди]

Стари Словени су живели у липовим шумама. У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме, дакле и душама били повезани с липом. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.

Употреба[уреди]

Липов цвет се користи за справљање чаја, а дрво се може користити за прављење играчака, јер је лагано. Није подесно за употребу у грађевинарству и индустрији намештаја јер му је чврстоћа мала.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  2. ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII