Липе (Смедерево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Липе.
Липе

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 3077
Положај
Координате 44°38′17″N 20°59′35″E / 44.638, 20.993166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 65 m
Липе на мапи Србије
{{{alt}}}
Липе
Липе на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11310
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 38′ 17" СГШ, 20° 59′ 35" ИГД
Липе је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3077 становника.

Историја[уреди]

Село се налази југоисточно од Смедерева. Нема сигурних података на основи којих би се могло утврдити када је ово село постало. Предање зна само толико да је село раније било у Старим Липама, ближе Језави, и да су се отуда, због поплава, преселили на данашње место.

Како насељено место, Липе се помињу у првим десетинама 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718—1739.) ово је место забележено под именом Lippe. У доба (1732. г) село је имало 28 кућа. Касније, у првим десетинама 19. века, спомиње се Липе у арачким списковима. Године 1818. г. село је имало 79 кућа а 1822. г. 103 куће. Године 1846. у Липама је било 201 кућа, а по попису из 1921. г. село је имало 489 кућа са 2930 становника.

По предању, у Липе се најпре доселио један Ром (циганин) и настанио се у једној шупљој липи. Данашњи потомци његови су Милошевићи. У старе породице рачунају се и: Мијатовићи, Штрбићи, Трифуновићи, Милојковићи. Старијеи су досељеници: Ћушаци старином из Петке (Пожаревачке) (у Ћушаке набрајамо фамилије Милановић, Перић, Ђорђевић, Ђурђевић; родоначелник Ћушака је био Ђурађ Ћушаковић), Филиповићи старином из Ресаве, Степењаци (данас са разним презименима) старином из Драговца (Пожаревачки), Николићи старином из Јованаца (нишавски, пиротски), Тодоровићи чији су преци дошли из Старе Србије најпре у Вучак, затим у Липе. Аћимовићи су такође старији досељеници. Старином су из Ресаве и населили су се најпре у Церју, одакле их књаз Милош раселио и населио Липе, у крај који се по њима зове Церјански. Марковићи су по неким изворима из села Кравља код Ниша, а заступљено је и мишљење да су из Крављег Дола. Стара породица и Милошевића који су се раније презивали Кнежвићи. подаци датирају од 1718-1925. г).[1][2]

Демографија[уреди]

У насељу Липе живи 2606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,4 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 943 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3761 [3]
1953. 4067
1961. 4574
1971. 5247
1981. 3900
1991. 3859 3709
2002. 3761 3338
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.305 99,01%
Македонци
  
7 0,20%
Црногорци
  
3 0,08%
Хрвати
  
2 0,05%
Русини
  
1 0,02%
Румуни
  
1 0,02%
Мађари
  
1 0,02%
Југословени
  
1 0,02%
непознато
  
14 0,41%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Спољашње везе[уреди]