Лисни ожиљак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лисни ожиљак на стаблу ораха

Лисни ожиљак је траг који остаје на стаблу биљке када лист отпадне.[1]

Карактеристике[уреди]

Површина ожиљка је у почетку нешто светлија од околне коре дрвета. Такође, унутар њега могу се запазити и трагови проводних снопића који су долазили до листа и који су прекинути. Ожиљке остављају и листови који штите терминалну купу изданка, а који опадају у пролеће. Међутим, с обзиром да они немају лисну дршку, такви ожиљци су много шири, а отисци судовних елемената готово неуочљиви.[2]

Значај[уреди]

С обзиром да су ожиљци карактеристични за сваку врсту, могућа је детерминација у току зиме када лишћа нема. Такође, на основу ожиљака које остављају листови који штите терминалну купу изданка, могуће је одредити старост изданка, јер су његови интернодијуми у тој зони веома кратки.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ the free dictionary: leaf scar, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ а б Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.

Види још[уреди]