Литванија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 55° 35' СГ Ш, 24° 7' ИГД
| крилатица: Vienybė težydi (Снага је у јединству) | |
| Химна Tautiška giesmė |
|
| Главни град | Виљњус |
| Службени језик | литвански |
| Влада | Парламентарна демократија |
| - Председник | Далија Грибаускајте |
| - Премијер | Андриус Кибилиус |
| Независност | Од СССРа |
| - проглашена | 16. фебруар 1918. |
| - проглашена | 11. март 1990. |
| - Призната | 6. септембар 1991. |
| Приступ у ЕУ | 1. мај 2004. |
| Површина | |
| - Укупно | 65.200 km² (122.) |
| - Вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| - 2009. | 3.555.179 (125..) |
| - Густина | 55,2/km² |
| БДП (ПКМ) | 2005 приближно |
| - Укупно | $49.49 милијарди (75..) |
| - По глави становника | 14.158 (49..) |
| ИХР (2004) | |
| Валута | Литас ¹ (LTL) |
| Временска зона | UTC EET (UTC+2) EEST (UTC+3) лети |
| Интернет домен | .lt |
| Позивни број | +370 |
| ¹ Евро од 2009. | |
Република Литванија (литвански: Lietuva; пуни назив - Lietuvos Respublika) је република у североисточној Европи. Једна је од три балтичке државе. Граничи се са Летонијом на северу, Белорусијом на југоистоку, Пољском на југу, и Калињинградском облашћу Русије на југозападу. Излази на Балтичко море.
Литванија је од 1. маја 2004. члан Европске уније.
Садржај |
[уреди] Географија
Већи део литванске територије се налази у подручју реке Њемен и не прелази 250 метара надморске висине. Највиши врх је висок 294 метра. Терен су у далекој историји изравњали глечери. Велики део територије се налази под мочварама и језерима, нарочито на северу и истоку. Отуда је одводњавање врло битно за Литванију.
Пешчана морска обала Литваније дуга је 99 километара, од чега је свега 38 километара обале оријентисано ка отвореном мору. Остатак се налази иза Куронске превлаке која одваја Куронску лагуну. Река Њемен и неке њене притоке су пловне.
Мешовите шуме покривају 33% земље. Клима је мешавина приморске и Континентална климаконтиненталне. Зиме и лета су влажни и умерени.
Године 1989, методом центра гравитације утврђено је да се географски центар Европе налази у Литванији код села Пурнушкес, 26 километара северно од Виљњуса.
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Литваније |
Литванија је први пут поменута у срдњевековном немачком рукопису, Кведлинбуршка хроника (Quedlinburg Chronicle), 14. фебруара, 1009. У средњем веку је постала значајна држава. Званично крунисање Миндаугаса за краља Литваније 6. јула 1253. је означило рођење Литваније, јер су се кнежеви ујединили у подршци његовој владавини. Касније, током раних година династије Гедиминида (1316. - 1430.), Литванија је израсла у независну Велику кнежевину Литванију, која је владала територијама које данас припадају Белорусији и Украјини. До 15. века, велико војводство се простирало широм источне Европе, од Балтика до Црног мора.
Кеда је велики кнез Јогаила (Jogaila) крунисан за краља Пољске 2. фебруара 1386, Литванија и Пољска су се спојиле у савез, јер је обема државама владала иста династија. Године 1569. Пољска и Литванија су званично основале заједничку државу која се звала Државна заједница Пољске и Литваније. Овај савез је остао на снази до усвајања Мајског устава 1791, који је укинуо све унутрашње територијалне јединице, и спојио их у Краљевство Пољске. Већ 1795, се ова нова држава распала трећом поделом Пољске, која је уступила своје земље Русији, Пруској и Аустрији.
Дана 16. фебруара 1918, Литванија је поново успоставила своју независност на веома умањеној територији, која је укључивала области које су насељавали Литванци, док су не-литванске области Велике кнежевине које су припале Совјетском Савезу остале под совјетском контролом. Од почетка, територијални спорови са Пољском (око Области Виљнус и Области Сувалкаи) и Немачком (око Области Клаипеда, немачки: Memelland) мучили су нову државу. У међуратном периоду, уставна престоница Литваније је био Виљнус, мада је сам град окупирала Пољска (види Историја Виљнуса за више детаља). Литванска влада је у то време заседала у Каунасу, који је званично имао статус привремене престонице.
Почетком Другог светског рата, 1940, Совјетски Савез је окупирао и анектирао Литванију, у складу са Споразумом Рибентроп-Молотов. Земља је касније дошла под немачку окупацију, током које је убијено 90% литванских Јевреја, што спада међу најужасније проценте у Холокаусту. Коначно је Литванију ослободио и поново окупирао Совјетски Савез 1945. године.
Педесет година комунистичке владавине се окончало појавом гласности, и Литванија је, предвођена Сајудисом (Sąjūdis), анти-комунистичким и анти-совјетским покретом за независност, прогласила обновљену независност 11. марта, 1990. Литванија је била прва совјетска република која се отцепила, мада су совјетске снаге до августа 1991. безуспешно покушавале да сузбију ово одвајање. Последње руске снаге су напустиле Литванију 31. августа, 1993 — што је чак раније него што су напустиле Источну Немачку. 4. фебруара 1991, Исланд је постао прва земља која је признала независност Литваније, а Шведска је прва отворила амбасаду у овој земљи.
Литванија је постала чланица Уједињених нација 17. септембра 1991. Дана 31. маја, 2001, Литванија је постала 141. чланица Светске трговинске организације. Од 1988, Литванија је тежила остваривању ближих веза са западом, тако да је 4. јануара 1994, постала прва балтичка земља која је затражила чланство у НАТО пакту. НАТО је позвао Литванију да отпочне преговоре о чланству 21. новембра 2002, тако да је 29. марта 2004. Литванија постала пуноправна чланица ове алијансе. Након што је 1. маја 2004. 91 посто Литванаца подржало чланство у Европској унији, Литванија је ступила у ЕУ.
[уреди] Галерија
[уреди] Управна подела земље
- Погледати: Окрузи Литваније
Литванија се дели на округе (литвански: apskritis). Укупно постоји 10 округа, чија су имена изведена од њихових управних средишта, одн. великих градова Литваније. То су:
- 1. - Алитус округ
- 2. - Виљњус округ
- 3. - Каунас округ
- 4. - Клајпеда округ
- 5. - Маријамполе округ
- 6. - Паневежис округ
- 7. - Шауљај округ
- 8. - Таураге округ
- 9. - Телшиај округ
- 10. - Утена округ
[уреди] Већи градови
- Погледати: Градови у Литванији
[уреди] Спољашње везе
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија1
Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора
1 званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португал • Бивша Југословенска Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2 • Косово 4
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у Северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом; (4) неколико држава признало независност, није члан Уједињених нација