Лијепаја

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Лијепаја лет. Liepāja, рус. Либава
Градска лука Лијепаје
Основни подаци
Држава	Летонија
Општина	Лијепаја
Основан	1253.
Становништво
Становништво	85.132
Густина становништва	1.419 ст/km²
Положај
Координате	56°30′42″N 21°00′50″E
Површина	60,4 km²
Лијепаја Лијепаја на мапи Летоније
Остали подаци
Градоначелник	Улдис Сескс
Веб-страна	liepaja.lv

Лијепаја (лет. Liepāja, рус. Либава, нем. Libau, пољ. Lipawa) је трећи по величини град у Летонији, смештен у југозападном делу државе. Град чини и самосталну градску општину.

Лијепаја је позната као друга по важности лука у држави, после Риге, која се за разлику од ње зими не леди.

Име града потиче од летонске речи за липу.

Природни услови

Град Лијепаја је смештен на југозападу Летоније, близу државне границе са Литванијом (30 km). Од главног града Риге град је удаљен 220 км западно.

Рељеф: Лијепаја се налази у историјској покрајини Курландији. Град се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Град се налази у равничарском подручју, на 5-7 метра надморске висине.

Клима: У Лијепаји влада континентална клима.

Воде: Град Лијепаја се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Река твори и језеро Лијепаја у залеђу града, па град истовремено на мору, реци и језеру.

Историја

Подручје Лијепаје било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Лубау основали су немачки витезови тевтонци 1263. године. 1626. године град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније. 1795. године град заузима Руска Империја и мења назив у Либава. У 19. веку град доживљава привредни процврат.

1920. године Лијепаја је прикључена новооснованој Летонији. 1940. године прикључена је СССР-у, али је ускоро пала у руке Трећег Рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.

Становништво

Поглед на град Лијепају

Градска пешачка улица

Са приближно 85 хиљада становника Лијепаја је трећи град по величини у Летонији. Међутим, од времена независности (1991. година) број становника је осетно опао (1989. - 115 хиљада ст.). Разлога за ово је неколико - исељавање Руса и другим „совјетских“ народа у матице, одлазак младих у иностраство или Ригу због безперспективности и незапослености, негативан прираштај.

Етнички састав: Матични Летонци чине нешто више од половине градског становништва. Национални састав је следећи:

• Летонци: 52%
• Руси: 36%
• Украјинци: 6%
• Белоруси: 4%
• остали: 2%

Привреда

Лиепаја је била и остала веома важна лука у Летонији, одмах после Риге. Предност луке је што није под ледом током зиме (за разлику од ришке луке).

Градови побратими

•  Белорусија - Гомељ

Галерија слика

• 

  Руска православна катедрала

• 

  Лутеранска Црква св. Ане

• 

  Градска тржница

• 

  Совјетски блокови

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лијепаја

• www.liepaja.lv Званична страница Лијепаје на летонском језику
• www.liepajniekiem.lv Портал вести из Лијепаје на летонском и руском језику