Лијешње (Колашин)

Координате: 42° 46′ 18″ С; 19° 19′ 02″ И / 42.771666° С; 19.317166° И / 42.771666; 19.317166
С Википедије, слободне енциклопедије

Лијешње
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаКолашин
Становништво
 — (2011)28
Географске карактеристике
Координате42° 46′ 18″ С; 19° 19′ 02″ И / 42.771666° С; 19.317166° И / 42.771666; 19.317166
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина182 m
Лијешње на карти Црне Горе
Лијешње
Лијешње
Лијешње на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаKL

Лијешње је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 28 становника (према попису из 1991. било је 53 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

У XIV вијеку, прије доласка Турака у ове крајеве село се звало Брезно. Већа скупина Ровчана су потомци кнеза Богдана Љешњанина који је из Чева, због крвне освете, прво преселио у село Лијешње – Љешанска нахија, а потом и тамо пао на крв и поново се сели у данашња Ровца (село Лијешње). То је било негдје у првој половини XIV вијека, прије доласка Турака у ове крајеве. Касније у XV, XVI и XVII вијеку Лијешње је било највеће село у Ровцима. Село је било најразвијеније у доба 70-их и имало је преко 300 становника, осмогодишњу школу, продавницу (која је била у власништву „Велетрговине”), двије кафане. Омладина Лијешња је такође имала купалиште Кичевац, али га је временом вода однијела.

Лијешње данас[уреди | уреди извор]

Од свега тога у Лијешњу је остала једна продавница која ради веома лоше јер нема гостију. Школа је одавно затворена,али пошто у Лијешњу борави двоје ђеце предшколског узраста има наговјештаја да ће школа бити поново отворена.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

У Лијешњу се налази споменик чувеног ровачког јунака,сердара Петра Булатовића-Реџа Даничина.У мјесту Брезе налазе се зидине чардака кнеза Богдана Љешњанина.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лијешње живи 27 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,3 година (47,8 код мушкараца и 58,0 код жена). У насељу има 17 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,65.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 249
1953. 245
1961. 235
1971. 169
1981. 106
1991. 53 53
2003. 28 28
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
14 50,0%
Срби
  
12 42,85%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]