Ли Бај

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ли Баи)
Ли Бај

Liang Kai - Li Bai Strolling.jpg
Ли Бај у шетњи, Лијанг Кај, XIII век.

Информације
Датум рођења 701.
Датум смрти 762.
Дела
Потпис

Ли Бај (кин. 李白, пинјин. Lǐ Bái), или Ли Бо (пинјин. Lǐ Bó; архаично), или Ли Пај[1], такође познат и као Ли Тајпај[1], рођен 701, умро 762. године. Презиме му је било Ли, име Бај, надимак: Тај Бај (кин. 太白, пинјин. Tài Bái), псеудоним: Господин из куће плавог лотоса (кин. 青莲居士, пинјин. Qīnglián jūshì). У познатој компилацији "300 песмица династије Танг“, укључен је велик број његових лирских песама, уз остале писце као што су Ванг Хан, Менг Хао Ран и Ду Фу.

Сматра се највећим кинеским песником, и често је називан „бесмртним песником“ или „божанским песником“ – шисјен (кин. 诗仙, пинјин. Shīxiān).

Младост[уреди]

Ли Бај је рођен 1. године Чанг-ан ере царице Ву Цитијен (701. године н. е.) у месту Суи-је (кин. 碎叶, пинјин. Suìyè) у данашњем Киргистану.

Према „Новим историјским записима династије Танг“ (新唐书) он је по очевој линији директан потомак краља Ву-џаоа из династије Лијанг, и припада породици владајуће куће династије Танг (чије је презиме такође Ли).

Када му је било пет година, са оцем Ли К’-ом (кин. 李客, пинјин. Lǐ Kè) се преселио на југ Кине (данашњи округ Ђијанг-јоу у Сичуану), у место Ћинг-лијен (青莲乡, Плави лотос).

За његову младост везан је и познати кинески идиом „Трљати гвоздену мотку да постане игла“ (铁杵磨成针, или само 磨杵成针). Ова прича каже како Ли Бај у младости није волео да учи, већ је стално излазио напоље да се игра. Једног дана, играјући се напољу, угледао је једну старицу како трља велику гвоздену мотку о стену. Када ју је упитао шта ради, одговорила му је да трља мотку да би добила иглу за вез. Ово је јако утицало на дечака, и он је од тог дана почео да вредно учи, па је тако постао велики песник.

Иако је желео да постане државни службеник, ипак није полагао државни испит. Уместо тога, са двадесет и пет година, кренуо је да путује Кином.

Средње године и старост[уреди]

Његов начин живота, који је знатно одударао од идеала конфучијанског племенитог господина, импресионирао је подједнако и аристократију и обичан свет. То му је обезбедило да буде представљен цару Сјуен-цунгу око 742. године.

Ово му је омогућило да добије место саветника и дворског песника на царској академији. Међутим, на том је положају остао непуне две године, после чега је наставио да лута Кином. Ујесен 744. године, први пут се срео са песником Ду Фуом, и постали су добри пријатељи. Мада су се срели само још једном ово је пријатељство било јако и значајно, поготово за Ду Фуа.

У време Ан Лу-шанове побуне био је на страни побуњеника, мада се не зна колико је то било на добровољној основи. После пропасти побуне, био је протеран у Је-ланг (夜郎, Yèláng, у данашњој провинцији Гуи-џоу). Међутим, на пола пута је помилован. Тада му је било 59 година.

Последње године живота провео је лутајући по југу Кине. У 61. години, кренуо је са казненом експедицијом Ли Гуанг-бија против остатака Ан Лу-шанове устаничке војске. На пола пута се вратио назад због болести. Следеће године, крајем 762. године, умро је од болести у Данг-туу.

Према „Старим историјским записима династије Танг“ Ли Бај је умро од тровања алкохолом. Традиционална легенда говори да се утопио у реци покушавајући да дохвати одраз месеца на води. Трећа верзија говори да је умро од тровања живом због дуготрајног пијења даоистичких еликсира бесмртности.

Гроб му се налази у Цајшиђију.

Поезија[уреди]

Свитак На тераси, једина сачувана оригинална Ли Бајева калиграфија.

Ли Бај је један од најплоднијих кинеских песника, и до данас је сачувано преко 900 његових дела.

Писао је песме брзо и лако, без много накнадних преправки. Највише је писао у ђије-ђи (绝句, juéjù) форми – катренима са пет или седам карактера/слогова по стиху. Његов стил не поседује академску префињеност Ду Фуа, али и без обзира на то поседује изузетну маштовитост и слободу у обликовању песничких слика. Неке од тема које је најчешће описивао у својим песмама су: природа, пријатељство, пиће и живот, подједнако живот аристократије и живот обичних људи.

Песма „Питање и одговор на планини“ (山中问答) осликава Ли Бајев цео животни пут:

问余何意栖碧山,
笑而不答心自闲。
桃花流水窅然去,
别有天地在人间。


Питаш ме зашто сам остајем на зеленој планини,
Смешим се у тишини, док ми душа слободно лута.
Поток носи пупољак бресквиног цвета у непознато,
Одвојен од света људи, имам своје небо и земљу.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Ђурђевић, Мирјана; Ада Зечевић (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 17, 435. ISBN 86-379-057104. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]

  • Ђурђевић, Мирјана; Ада Зечевић (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 17, 435. ISBN 86-379-057104.