Ловац (Звечан)
Ловац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  0 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 57′ 44″ С; 20° 45′ 49″ И / 42.96222° С; 20.76361° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 810 m |
.svg)  Ловац Ловац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +381(0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Ловац (алб. Llovac) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија.
Географија[уреди | уреди извор]
Ловац је планинско село у склопу брда Лединака, Никољбрда и Главице, са кућама ниже Дубља, а једна усамљена, Дробњака, је на Башчинама у Бијелом Потоку. Њиве и ливаде су на местима која се називају Дивна Раван, Пресло, Требенова, Јова, Орловац, шумовита Главица, Зечевица и на Кућишту у Требеновском Потоку; испаше су на Чунковим
Историја[уреди | уреди извор]
Ловачка села спомињу се у српским средњовековним изворима, па је, по свој прилици, и ово село тада било ловачко, да лови дивљач за владаоца и његову властелу. Као „митровичко село“ (код Митровице) Ловац је забележен 1769. и 1832. године. Оно је било спаљено 1941, а обновљено 1942. Ниже Дубља, непосредно до кућа је старо и данашње гробље и у њему остаци од црквине (тесани „крш“ и „тугле“). На Кућишту се не зна чије су биле куће. Године 1948. село је имало 100 становника. Њега су основали косовски родови вероватно у почетку 18. века.
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
- Караџић (1 кућа, слава Св. Никола), предак пореклом из косовског Коиловца. [1]
- Дробњаци, Орловићи, Недељковићи (11 кућа, слава Ђурђевдан), дошли по позиву Караџића из колашинског Горњег Срмца у коме је и сада велики род Орловићи, имају одсељене одељаке Миленковиће у Крушчици и у Тврђану у копаоничком Ибру.
- Трамбовићи (3 куће, слава Св. Ђорђе) су Херцеговци, предак стигао у Козарево, па прешли на данашње место у првој половини прошлога века.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово место је ненасељено[2][3]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 100 | 116 | 115 | 76 | 19 | 11 | 0 |
 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас". COBISS.SR 176130060
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
