Ловћенац

Координате: 45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И / 45.6798646; 19.6920981
С Википедије, слободне енциклопедије

Ловћенац
Раскрсница у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаМали Иђош
Становништво
 — 2011.Пад 3.161
 — густина82/km2
Географске карактеристике
Координате45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И / 45.6798646; 19.6920981
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Површина38,3 km2
Ловћенац на карти Србије
Ловћенац
Ловћенац
Ловћенац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24322
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији, у општини Мали Иђош, у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 3161 становника.

Овде се налази ФК Његош Ловћенац.

Назив места[уреди | уреди извор]

Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.

Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.

Историја[уреди | уреди извор]

Српски православни храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу
Католичка црква у Ловћенцу

Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом Дунавске Швабе.

На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. После Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.

Током 1944–1946. овде је био логор за Немце у Секићу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.791
1953. 4.413
1961. 4.800
1971. 4.159
1981. 4.016
1991. 4.049 3.966
2002. 3.693 3.763
2011. 3.161
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Црногорци
  
 2.100 56,86%
Срби
  
 1.242 33,63%
Мађари
  
 107 2,89%
Хрвати
  
 27 0,73%
Русини
  
 18 0,48%
Македонци
  
 15 0,40%
Југословени
  
 14 0,37%
Муслимани
  
 6 0,16%
Немци
  
 4 0,10%
Роми
  
 3 0,08%
Чеси
  
 2 0,05%
Словенци
  
 2 0,05%
Руси
  
 2 0,05%
Украјинци
  
 1 0,02%
Словаци
  
 1 0,02%
Буњевци
  
 1 0,02%
Бошњаци
  
 1 0,02%
непознато
  
 13 0,35%


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 13
  
  
 21
80+ 23
  
  
 36
75—79 40
  
  
 69
70—74 87
  
  
 117
65—69 74
  
  
 125
60—64 84
  
  
 111
55—59 50
  
  
 78
50—54 156
  
  
 105
45—49 172
  
  
 159
40—44 154
  
  
 147
35—39 88
  
  
 127
30—34 87
  
  
 98
25—29 103
  
  
 108
20—24 160
  
  
 148
15—19 162
  
  
 142
10—14 123
  
  
 148
5—9 109
  
  
 89
0—4 88
  
  
 92
Просек : 37,1 39,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.045 1.027 1.306 1.075 1.108 1.176 1.149
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 214 244 189 249 149 67 26 4 5 2 3,21
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.453 517 824 67 45 0
Женски 1.591 398 839 299 49 6
УКУПНО 3.044 915 1.663 366 94 6
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 574 221 0 0 168
Женски 423 103 0 0 122
УКУПНО 997 324 0 0 290
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 16 46 9 40
Женски 1 0 49 8 7
УКУПНО 3 16 95 17 47
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 5 2 39 17 4
Женски 14 5 17 43 48
УКУПНО 19 7 56 60 52
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 1
Женски 4 0 0 2
УКУПНО 8 0 0 3

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Типична швапска кућа у Ловћенцу
    Типична швапска кућа у Ловћенцу
  • Железничка станица 2003
    Железничка станица 2003
  • Меморијални споменик подигнут 1895. за погинуле у бици између Хрвата и Мађара 1849. године
    Меморијални споменик подигнут 1895. за погинуле у бици између Хрвата и Мађара 1849. године
  • Амблем немачке дијаспоре пореклом из Ловћенца (Sekitsch) са годином бивствовања
    Амблем немачке дијаспоре пореклом из Ловћенца (Sekitsch) са годином бивствовања
  • Секић добија пошту 1872.
    Секић добија пошту 1872.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Слободан Ћурчић, број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ловћенац&oldid=26919746”