Лов на вештице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спаљивање три вештице у Бадену у Швајцарској (1585); Јохан Јакоб Вик

Лов на вештице је израз који означава потрагу за особама које се баве врачањем, односно доказима о таквој активности у друштвима у којима се чарање сматра противзаконитим и/или супротним обичајем. У ужем смислу се под тиме подразумевају друштвени феномени који садрже елементе моралне панике[1], масовне хистерије[2] и линча, а понекад укључују службену, односно државну санкцију кроз суђења вештицама или чаробњацима.

У још ужем смислу, под тиме се подразумева класични период прогона вештица, када су се од 15. до 18. века вештице прогониле у тадашњој Европи и Северној Америци. То је довело до погубљења између 40.000 и 60.000 људи, најчешће жена. Тај период се завршио када су у европским земљама завладале идеје рационализма и просветитељства, па су одредбе о забрани и кажњавању чаробњаштва избачене из закона. Лов на вештице се отада углавном практикује у неевропским земљама, а данас је присутан у подсахарској Африци, Индији и Папуи Новој Гвинеји, док законске казне постоје у Саудијској Арабији и Камеруну.

У савременом смислу, израз се користи за свако хистерично проганање наводних субверзора, државних непријатеља или злостављача. Као примери обично служе макартистички лов на вештице у САД педесетих година двадесетог века и хистерија због злостављања деце у вртићима осамдесетих и деведесетих година истог века.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Goode, Erich; Nachman Ben-Yehuda (2010). Moral Panics: The Social Construction of Deviance. Wiley. стр. 195. 
  2. ^ Lois Martin (2010). A Brief History of Witchcraft. Running Press. стр. 5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]