Логичко-филозофски трактат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Tractatus logico-philosophicus, 1921), рани Витгенштајнов спис, у којем је изложена филозофија језика као »слике« стварности, која је знатно утицала на припаднике Бечког круга и аналитичку филозофију уопште и коју је аутор касније напустио.

Витгенштејн у спису покушава да покаже, да се цела традиционална филозофија базира на конфузији саме "логике нашега језика“. Такође аргументује, да било која значајна орација мора да поседује прецизну логичку структуру. Та структура може бити замагљена спољашњом граматичком конструкцијом, те је неопходна детаљнија анализа како би се дошло до стварне логичке структуре.