Локална група галаксија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Локална група галаксија

Локална група галаксија представља скуп од тридесетак гравитационо повезаних галаксија коме припада и Млечни пут. Грубо узевши, Локалној групи припадају галаксије које се налазе на око 1 мегапарсек од Млечног пута. Међутим, близина Млечном путу није довољан услов за сврставање неке галаксије у Локалну групу, неопходно је да та галаксија буде гравитационо повезана са Групом (односно да њена брзина не буде таква да ће је у неком тренутку одвести изван окружења Локалне групе). Осим Млечног пута, спиралне галаксије Андромеда, спиралне галаксије Троугао и Мафеји 1, сви остали чланови Групе су патуљасте галаксије.[1]

Откриће[уреди]

Након што је у неким „маглинама“ (М31, М33, NGC 6822) открио цефеиде, амерички астроном Едвин Хабл је показао да се ови објекти не налазе у Млечном путу, већ да представљају галаксије за себе. Даље је, 1929. године, показао да се галаксије удаљују од Млечног пута брзином која је пропорционална њиховој удаљености (ширење свемира). Међутим, показао је и да се неке галаксије налазе знатно ближе Млечном путу, и назвао их је Локална група галаксија, термином који је први пут употребио 1936. године у књизи Царство маглина („The Realm of the Nebulae“).[2]

Чланови локалне групе[уреди]

Млечни пут и галаксја Андромеда (горе десно), две највеће галаксије Локалне групе

Главни чланови Локалне групе су Млечни пут, галаксија Андромеда, галаксија Троугао и Мафеји 1. Остали чланови су елиптични и неправилни патуљци — сателити главних галаксија. Галаксије Андромеда и Троугао су најудаљенији објекти видљиви голим оком, а осим њих (и Млечног пута), од чланова Локалне групе једино су још Велики и Мали Магеланов облак видљиви голим оком.[2]

Прва галаксија Локалне групе која је отривена телескопски је била М32. У време кад је Хабл сковао термин Локална група, било је познато 11 галаксија за које данас знамо да припадају Групи. Данас су познате 43 галаксије које су највероватније чланови Локалне групе, међутим, у одређивању чланства у постоје два проблема. Први је тај што многе патуљасте галаксије имају низак површински сјај, па је могуће да постоји доста чланова групе које постојећом опремом нисмо у могућности да откријемо. Осим тога, сам Млечни пут нам заклања простор иза себе. С друге стране, неке галаксије могу бити само физички у простору који заузима Локална група, а да нису за њу везане гравитационо — што се може установити једино познавањем њихове брзине, коју није једноставно одредити.[2]

Галаксију Мафеји 1 (Maffei 1) је открио италијански астроном Паоло Мафеји 1968. године у Касиопеји, у близини диска Млечног пута. С обзиром на то да међузвездана материја из Млечног пута отежава посматрање ове галаксије, није сигурно да ли се ради о елиптичној или спиралној галаксији, као ни да ли припада Локалној и Мафеји групи. Друге галаксије које је Мафеји открио у овом региону сигурно не припадају Локалној групи.[3]

Постојећим инструментима, могуће је разлучити звезде у неколико галаксија Локалне групе.[1]

Подгрупа Млечног пута[уреди]

Млечни пут и Велики и Мали Магеланов облак (лево) — панорамска фотографија

Млечни пут, галаксија којој припада и Сунчев систем, највећа је галаксија своје подгрупе. Мање је луминозна од галаксије Андромеда, али није јасно да ли је и мање масивна — постоје индиције да Млечни пут садржи више тамне материје од М31, довољно да буде најмасивнија у Локалној групи.[4]

Велики и Мали Магеланов облак су највеће галаксије ове подгрупе после Млечног пута. Виде се само са јужне хемисфере. Снажно гравитационо интерагују међусобно као и са Млечним путем. Ова интеракција се огледа у постојању облака неутралног гаса (Магеланска струја, енгл. Magelanic Stream) који спаја све три галаксије протежући се преко 300.000 светлосних година.[4][3] Оба Магеланова облака су класификована као неправилне галаксије, мада постоје индиције да се у Великом Магелановом облаку налазе слабо дефинисани спирални краци, као и централна пречка састављена од старих звезда.[2][3] Магеланови облаци су значајни јер садрже све врсте објеката — звезде од патуљастих до џинова, двојне и вишеструке звезде, расејана и глобуларна јата, маглине, нове, а у Великом магелановом облаку је детектована и једна од најскоријих супернових1987А. Због тога је већина савремених великих земаљских телескопа направљена на јужној хемисфери.[3] Детаљни модели динамичке еволуције подгрупе Млечног пута показују да ће оба Магеланова облака бити „усисана“ у Млечни пута током наредних неколико милијарди година.[2]

Најближа галаксија Млечном путу је патуљаста елиптична галаксија Стрелац (SagDEG, не треба је мешати са патуљастом неправилном галаксијом СтрелацSagDIG). Лежи на 800.000 светлосних година од Сунца а на 500.000 светлосних годиа од центра Млечног пута. Период орбите SagDEG око Млечног пута износи мање од милијарду година, и значајно је издужена у смеру ка језгру Млечног пута (који ће након довољно времена „усисати“ све звезде ове галаксије). SagDEG садржи око милион звезда, од којих су многе црвени џинови, а овој галаксији највероватније припада и глобуларно јато М54.[4]

Чланови подгрупе Млечног пута[2]
Галаксија Година
открића
Ректасцензија Деклинација Тип Удаљеност
(Mly)
Луминозност
(·106 L)
Маса
(·106 М)
Млечни пут - 17h 45,7m -29° 01' Sbc или SBbc 0,03 8300 350.000
Велики Магеланов облак - 05h 23,6m -69° 45' Irr 0,16 2100 20.000
Мали Магеланов облак - 00h 52,7m -72° 50' Irr 0,19 580 1000
галаксија Стрелац 1994. 18h 55,1m -30° 29' dSph 0,08 18 -
галаксија Пећ 1938. 02h 40,0m -34° 27' dSph 0,45 16 68
галаксија Лав I 1955. 10h 08,5m +12° 19' dSph 0,81 4,8 22
галаксија Лав А 1942. 09h 59,4m +30° 45' dIrr 2,2 3,0 11
галаксија Вајар 1938. 01h 00,2m -33° 43' dSph 0,26 2,2 6,4
галаксија Феникс 1976. 01h 51,1m -44° 27' dIrr/dSph 1,4 0,9 33
галаксија Лав II 1950. 11h 13,5m +22° 09' dSph 0,66 0,6 9,7
галаксија Секстант 1990. 10h 13,1m -01° 37' dSph 0,28 0,5 19
галаксија Прамац 1977. 06h 41,6m -50° 58' dSph 0,33 0,4 13
галаксија Мали медвед 1955. 15h 09,2m +67° 13' dSph 0,21 0,3 23
галаксија Змај 1955. 17h 20,3m +57° 55' dSph 0,27 0,3 22

Подгрупа галаксије Андромеда[уреди]

Галаксија Троугао у вештачким бојама (лако уочљива спирална структура)

Андромедина подгрупа садржи 2 спиралне галаксије — саму галаксију Андромеда (М31) и галаксију Троугао. Обе галаксије садрже све астрономске објекте (укључујући преко 300 глобуларних јата у М31), а у Андромеди је забележена и једна суперноваS Андромеде — која је 1885. дошла до границе видљивости голим оком, али у то време се није знало да М31 није део Млечног пута. У међувремену је идентификован остатак ове супернове.[4][3]

Галаксија Андромеда је доминантна галаксија Локалне групе, луминознија и (вероватно) масивнија од Млечног пута. У питању је добро дефинисана спирална галаксија класе Sb (мада ка нама окренута ивицом, тако да се не виде спирални краци), а новији снимци Хабла показују да има двоструко језгро.[3] Млечни пут и Андромеда су се у прошлости удаљавали, али се сада приближавају једна другој, мада није извесно да ли ће доћи до колизије. Ако и дође до колизије, она се може десити тек за 8 - 10 милијарди година, мада је вероватније да ће обе галаксије наставити да орбитирају око заједничког центра масе као стабилан бинарни систем.[2]

Најближи сателити М31 су елиптичне галаксије М32 и М110, које обе показују последице снажних плимских сила галаксије Андромеда. Неки модели динамичке еволуције Локалне групе показују да су и Мегеланови облаци а можда и Лав I настали као сателити Андромеде, а да их је касније преузео Млечни пут.[2]

Галаксија Троугао је приближно половине величине Млечног пута, и садржи око 10 милијарди звезда[4] а луминозност јој је око 10% луминозности Андромеде[2]. Језгро М33 је врло слабо ако уопште и постоји, а краци су раширени, што сврстава ову галаксију у Sc класу.[2]

Галаксија IC 10 је најближи пример „starburst“ галаксије — галаксије у којој звезде настају тако брзим темпом да, када би се такав темпо одржао, сав водоник би био потошен у времену краћем него што је тренутни животни век галаксије.[2]

Чланови подгрупе галаксије Андромеда[2]
Галаксија Година
открића
Ректасцензија Деклинација Тип Удаљеност
(Mly)
Луминозност
(·106 L)
Маса
(·106 М)
галаксија Андромеда (М31) - 00h 42,7m +41° 16' Sb 2,5 25.000 700.000
галаксија Троугао (М33) - 01h 33,9m +30° 40' Sc 3,7 300 30.000
М32 1749. 00h 42,7m +40° 52' Е2 2,6 380 2120
М110 1864. 00h 40,4m +41° 41' Е5/dSph 2,6 370 740
IC 10 1895. 00h 20,4m +59° 18' dIrr 2,7 160 1580
NGC 185 1865. 00h 39,0m +48° 20' dSph/dE3 2 130 130
NGC 147 1864. 00h 33,2m +48° 31' dSph/dE5 2,3 130 110
IC 1613 1906. 01h 04,9m +02° 08' Irr 2,3 64 795
EGB 0427+63 1984. 04h 32,0m +63° 36' dIrr 4,2 9,1 -
галаксија Андромеда VII 1998. 23h 26,5m +50° 42' dSph 2,5 5,7 -
галаксија Андромеда I 1972. 00h 45,7m +38° 00' dSph 2,6 4,7 -
галаксија Андромеда II 1972. 01h 16,5m +33° 26' dSph 1,7 2,4 -
галаксија Андромеда VI 1998. 23h 51,7m +27° 36' dSph 2,7 1,4 -
LGS 3 1978. 01h 03,9m +21° 53' dIrr/dSph 2,6 1,3 13
галаксија Андромеда III 1972. 00h 35,3m +36° 31' dSph 2,5 1,1 -
галаксија Андромеда V 1998. 01h 10,3m +47° 38' dSph 2,6 1,0 -

Подгрупа NGC 3109[уреди]

Ова подгрупа је јасно одвојена и од подгрупе Млечног пута и од подгрупе Андромеде.[2]

Чланови подгрупе галаксије NGC 3109[2]
Галаксија Година
открића
Ректасцензија Деклинација Тип Удаљеност
(Mly)
Луминозност
(·106 L)
Маса
(·106 М)
NGC 3109 1864. 10h 03,1m -26° 10' Irr 4,1 160 6550
галаксија Секстант А 1942. 10h 11,1m -04° 43' dIrr 4,7 56 395
галаксија Секстант B 1955. 10h 00,0m +05° 20' dIrr 4,4 41 885
галаксија Пупма 1985. 10h 04,1m -27° 20' dIrr/dSph 4,1 1,7 12

Облак Локалне групе[уреди]

Регион интензивног формирања звезда у галаксији NGC 6822

Облак Локалне групе (енгл. Local Group Cloud) чини развучени облак галаксија без доминантног члана.[2]

Чланови Облака Локалне групе[2]
Галаксија Година
открића
Ректасцензија Деклинација Тип Удаљеност
(Mly)
Луминозност
(·106 L)
Маса
(·106 М)
Волф-Лундмарк-Мелот галаксија 1923. 00h 02,0m -15° 28' Irr 3,0 500 150
NGC 6822 1864. 19h 44,9m -14° 48' Irr 1,6 94 1640
IC 5152 1895. 22h 02,7m -51° 18' dIrr 5,2 70 400
галаксија Пегаз 1958. 23h 28,6m +14° 45' dIrr/dSph 3,1 12 58
SagDIG 1977. 19h 30,0m -17° 41' dIrr 3,4 6,9 9,6
UKS2323-326 1978. 23h 26,5m -32° 23' dIrr 4,3 5,3 -
галаксија Водолија 1959. 20h 46,8m -12° 51' dIrr/dSph 2,6 0,8 5,4
галаксија Тукан 1985. 22h 41,8m -64° 25' dSph 2,9 0,6 -

Окружење Локалне групе[уреди]

Две најближе групе Локалној групи су група галаксија Вајар и група галаксија Мафеји, које се налазе готово дијаметрално једна од друге у односу на Земљу.[2] Обе групе снажно гравитационо интерагују са Локалном групом, а границе између ових група и Локалне групе није могуће прецизно одредити, па се галаксије из граничних области некад сврставају у Локалну групу, а други пут у Вајар односно Мафеји групу.[2][4] Групом Вајар доминира спирална галаксија NGC 253[4], а Мафеји групом М81, због чега се понекад назива и М81-Мафеји група[2]. Група Вајар нема галаксија великих попут Андромеде или Млечног пута и значајно је мање масе од Локалне групе, па трпи јаке гравитационе ефекте и издужена је ка Локалној групи.[2]

Први заиста велики сусед Локалној групи је галактичко јато Девица кога чини око 2000 галаксија и у коме се налази центар масе Локалног суперјата. Највећа галаксија јата у Девици је М87, џиновска елиптична галаксија која је и снажан радио-извор. М87 је такође занимљив због млаза материје који избацује.[2][4]

Значај Локалне групе[уреди]

Док се уобичајено посматра зрачење које долази из удаљених галаксија како би се открило како је изгледао свемир и формирање звезда у раним стадијумима еволуције, дотле се проучавањем галаксија Локалне групе може открити како изгледају релативно старе звезде и галаксије, као и последице различитих процеса, укључујући колизије галаксија. Досадашња истраживања Локалне групе су показала да је у нормалним галаксијама настанак звезда и комплексан али и врло разнолик процес. Неке оближње патуљасте сфероидне галаксије се готово у потпуности састоје од звезда насталих непосредно након Великог праска, друге садрже звезде различите старости које су настајале поступно током еволуције галаксије. У патуљастим неправилним галаксијама звезде се формирају и данас, а у неким галаксијама звезде настају по први пут од формирања галаксије.[2]

Што се тиче судара галаксија, већина судара се десила у давној прошлости, мада данас можемо да пратимо процес колизије (или припајања) Патуљасте елиптичне галаксије Стрелац и Магеланових облака са Млечним путом. Анализа ових судара/припајања би требало да помогне у осветљавању природе тамне материје као и услова у раном свемиру.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Richard A. Matzner, ed. (2001) (на ((en))). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy. Бока Ратон: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 2203-2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  3. ^ а б в г д ђ Patrick Moore (2005) (на ((en))). Philip's Atlas of the Universe. Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 198-199 стр. ISBN 978-0-540-08791-4. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 308 стр. ISBN 978-0-7503-0620-1. 

Литература[уреди]

  • Richard A. Matzner, ed. (2001) (на ((en))). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy. Бока Ратон: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6. 
  • Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 2203-2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  • Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 308 стр. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  • Patrick Moore (2005) (на ((en))). Philip's Atlas of the Universe. Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 198-199 стр. ISBN 978-0-540-08791-4. 

Спољашње везе[уреди]


Добар чланак Чланак Локална група галаксија је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.