Локве (Алибунар)

Координате: 45° 09′ 01″ С; 21° 01′ 41″ И / 45.1502484° С; 21.0279958° И / 45.1502484; 21.0279958
С Википедије, слободне енциклопедије
Локве
Румунска православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.Пад 1.772
Географске карактеристике
Координате45° 09′ 01″ С; 21° 01′ 41″ И / 45.1502484° С; 21.0279958° И / 45.1502484; 21.0279958
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Локве на карти Србије
Локве
Локве
Локве на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26361
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Локве је насеље у Србији, у општини Алибунар, у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1.772 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Свети Михало (Локве) први пут се помиње 1404. године под именом Szentmihal, 1717-Сент Михај, 1779-Sent Mihály, 1911-Veg-Sént- Mihály, 1922-Свети Михало.

Свети Михало је 1404. године припадао Крашовском комитату, а био је у поседу породице де Осиак (de Osiak). У то доба одузео је краљ Сигмунд овај посед од породице Осиак и поклонио га Јовану де Мароту (de Marot).

За време турске владавине (1662) још је постојало ово насеље. Године 1716. већ опустошено насеље ушло је у састав Вршачког диштрикта.

У Свети Михал доселило се 1740. године 40 румунских породица из Влашке, које су већ 1743. имале намеру да се одселе на пустару Ловрин, а 1745. на пољско добро Остине маре (Уздин).

У Светом Михалу 1749. године било је 44 кућа. Свети Михало 1744. додељен је Илирској, а 1776. Немачко-банатској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Михаљ" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Село има милитарски статус а становници су претежно Власи.[1]

Године 1782. бројао је 1.063 православна становника, 1814. подигнута садашња црква, 1843. било је четири свештеника на 2.371 становника православне вере, а два учитеља поучавало је 296 ђака. Свети Михал је додељен 1845. Српско-банатској регименти. 29 и 30. јуна 1848. почео је српско-мађарски рат код Св. Михала, и село је уништено пожаром.

Године 1854. Свети Михал је припадао алибунарској општини и имао 2.896 становника. У деценији од 1872 до 1882. године снашла је општински атар поплава, скоро сваке године. Године 1873. припојен је Свети Михало алибунарском срезу Торонталскок комитата. Око 1900. године основана је Вегсентимаљска Општинска штедионица.

Бројно кретање становништва последњих деценија било је: 1869. године 3.236 становника; 1880-2.856; 1890-3.369; 1900-3.950; 1910-4.095 становника.

По попису на дан 31. јануара 1921. Свети Михало је имао 3.970 становника, од којих је било: Срба-21; Осталих Словена-1; Румуна-3.918; Немаца-21; Мађара-9.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Локве живи 1.638 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,0 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 620 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је већински насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.184
1953. 4.246
1961. 4.243
1971. 3.826
1981. 3.511
1991. 2.973 2.450
2002. 2.002 2.824
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Румуни
  
1.819 90,85%
Роми
  
111 5,54%
Срби
  
33 1,64%
Македонци
  
8 0,39%
Словаци
  
5 0,24%
Мађари
  
5 0,24%
Муслимани
  
4 0,19%
Југословени
  
4 0,19%
Хрвати
  
2 0,09%
Словенци
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
4 0,19%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Светом Михало (Локве) настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани. Feliks Mileker

Спољашње везе[уреди | уреди извор]