Лорд канцелар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енглеско-велшко право
Royal Coat of Arms of the United Kingdom.svg

Овај чланак је дио серије о
судству Енглеске и Велса

Лорд канцелар (енгл. Lord Chancellor) или лорд високи канцелар (енгл. Lord High Chancellor) био је до 2005. највиши судија Енглеске и Велса и министар правде Уједињеног Краљевства, а до 2006. и предсједавајући Дома лордова.[a]

Судска власт[уреди]

Лорд канцелар је био судија Дома лордова и Судског комитета Тајног савјета. Био је предсједник Врховног суда Енглеске и Велса и надгледао је Апелациони суд, Високи суд и Краљевски суд Енглеске и Велса. Био је такође ex officio судија Апелационог суда и предсједник Канцеларског одјељења Високог суда.[b] Лорд канцелар је одређивао састав два жалбена комитета комитета и два апелациона комитета Дома лордова, али је касније ту дужност препустио вишем правном лорду.

Од 1867. до 1875. лорд канцелар је био највиши судија Канаде до стварања Врховног суда Канаде и дужности главног судије Канаде.

Извршна власт[уреди]

Лорд канцелар је био члан Тајног савјета Уједињеног Краљевства и члан Кабинета. Његово надлештво се првобитно називало Канцеларија лорда канцелара (енгл. Lord Chancellor's Office) (18851971), а касније Министарство лорда канцелара (енгл. Lord Chancellor's Department) (19712003).

Министарство лорда канцелара је вршило правосудну управу у судовима Енглеске и Велса. Више судије (редовне апелационе лордове, лордове апелационе судије и шефове одјељења Високог суда) је постављала краљица на предлог лорда канцелара, док је ниже судије постављао сам лорд канцелар.[c]

Лорду канцелару је било повјерено чување Великог печата Уједињеног Краљевства. Велики печат се ставља на краљевске преписке, указе и прокламације. Стављање печата заправо врши краљевски биљежник (енгл. Clerk of the Crown) у Канцеларству (енгл. Chancery). Он је имао положај сталног секретара при лорду канцелару. Лорд канцелар није чувао Велики печат Шкотске (чува га први министар Шкотске) нити Велики печат Сјеверне Ирске (чува га државни секретар за Сјеверну Ирску).

Законодавна власт[уреди]

Лорд канцелар је био предсједавајући Дома лордова. Није имао право гласа, али уз пристанак Дома лордова могао је изрицати дисциплинске казне лордовима.[d]

Реформа[уреди]

На почетку 21. вијека на мјешовита извршна, законодавна и судска овлашћења лорда канцелара се почело гледати као неприхватљива према начелу подјеле власти. Овлашћења су такође била у супротности са Европском конвенцијом о људским правима. У исто вријеме је влада Тонија Блера предложила укидање ове функције и преношења њених овлашћења. Постало је јасно да се функција не може укинути без доношења закона.

Кораци ка реформи овлашћења лорда канцелара:

  • у фебруару 2004, предложен је закон по коме се требала укинути функција лорда канцелара. Његова законодавна овлашћења прешла би на лорда говорника Дома лордова, извршна овлашћења на државног секретара за уставна питања и судска овлашћења на лорда главног судију. Законски предлог је предвидио и пренос судске власти Дома лордова на Врховни суд Уједињеног Краљевства.
  • у новембру 2004, влада је предложила амандман према коме би државни секретар за уставна питања уједно био и лорд канцелар. Лорд канцелар и државни секретар за уставна питања је задржао мјесто у Кабинету и неке статутарне дужности.
  • у мају 2007, Министарство за уставна питања је престало да постоји и његове надлежности су прешле на новоформирано Министарство правде Уједињеног Краљевства, на које су прешле неке надлежности Министарства унутрашњих послова (енгл. Home Office).

Напомене[уреди]

  1. ^ Након ступања на снагу Уставног реформског акта 2005, лорд канцелар је изгубио овлашћења судије Енглеске и Велса и предсједавајућег Дома лордова.
  2. ^ Судска власт Дома лордова и Судског комитета Тајног савјета обично је повјеравана вишим редовним апелационим лордовима (енгл. Senior Lord of Appeal in Ordinary), а задатак предсједавања Канцеларским одјељењем је повјераван вицеканцелару (сада под именом канцелар Високог суда).
  3. ^ Након ступања на снагу Уставног реформског акта 2005, судије се именују на предлог независне Комисије за именовање судија чији предлог лорд канцелар може само једном одбити.
  4. ^ Након ступања на снагу Уставног реформског акта 2005, лорд канцелар је престао бити предсједавајући Дома лордова, а његову улогу је преузео новостворени положај лорда говорника.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]