Лоренцова сила
Лоренцова сила је комбинација сила којима електромагнетско поље делује на наелектрисану честицу у покрету. Има две компоненте, електричну која је пропорционална електричном пољу, E, и наелектрисању честице q, и магнетну, која поред наелектрисања честице и магнетне идукције поља, B, зависи још и од брзине честице, v. Због векторског карактера сила и поља Лоренцова сила се најлакше изражава векторском Лоренцовом једначином:
где је
- F сила у њутнима
- E електрично поље у волтима по метру
- B магнетско поље (или тачније магнетна индукција) у веберима по квадратном метру или еквивалентно у теслама
- q наелектрисање честице у кулонима
- v тренутна брзина честице у метрима по секунди
- и × је векторски производ.
Стога позитивно наелектрисана честица је убрзана у истом смеру у којем делује и E поље, али скреће под правим углом у односу на поље B у складу са правилом десне руке.
Треба уочити да магнетна компонента силе делује нормално на правац кретања честице, дакле, магнетна компонента не врши рад.
Садржај |
Уопштени облик [уреди]
Ако се брзина честице (предмета) приближава брзини светлости, онда треба користити релативистички кориговану формулу (Лоренцов фактор-гама).
Једначина у диференцијалном облику :
Лоренцов (гама) фактор је дефинисан као :
-
- c - брзина светлости
- p - производ масе и брзине (количина кретања)
Релативистички израз [уреди]
Односно, као што је у теорији релативитета уобичајно, запис у четворкама :
-
- q - наелектрисање
- метрични тензор
- антисиметрични тензор ЕМ поља
- четворка брзине
Где користимо Ајнштајново правило о сумирању тензора по истим индексима.
Други облици закона [уреди]
Лоренцов закон се може изразити и преко густине наелектрисања ρ и густине струје J као
Интегрални облик Лоренцовог закона погодан је за описивање наелетрисаних тела коначних димензија где по запремини тела наелетрисање, магнетна идукција и брзина могу да варирају.
Дејство компоненти силе [уреди]
Важно је напоменути, да електрично поље убрзава наелектрисан предмет, а магнетско поље га уводи у кружење. Значи, предмет под утицајем електричног поља има равну путању, а под утицајем магнетског поља предмет се врти са циклотронском фреквенцијом. По том принципу, само са магнетским пољем, и очитаном циклотронском фреквенцијом, рачуна се маса непознатих честица (циклотрони).
Види још [уреди]
- Индукција
- Електромагнетизам
- Магнетско поље
- Електрично поље
- Густина магнетског флукса
- Максвелове једначине
- Мајкл Фарадеј
- Електромагнетна сила
- Амперов закон
Референце [уреди]
- Serway and Jewett,Physics for Scientists and Engineers with Modern Physics, Thomson Brooks/Cole, 2004, ISBN 053440846X
- С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004, стр. 38.





- метрични тензор
- антисиметрични тензор ЕМ поља
- четворка брзине