Лођ

Координате: 51° 46′ 37″ С; 19° 27′ 17″ И / 51.776844° С; 19.454722° И / 51.776844; 19.454722
С Википедије, слободне енциклопедије
Лођ
пољ. Łódź
Улица у Лођу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство лођско
Становништво
Становништво
 — 2016.698.688
 — густина2.382,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 46′ 37″ С; 19° 27′ 17″ И / 51.776844° С; 19.454722° И / 51.776844; 19.454722
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162–278 m
Површина293,25 km2
Лођ на карти Пољске
Лођ
Лођ
Лођ на карти Пољске
Поштански број90-001 - 94-413
Позивни број(+48) 42
Регистарска ознакаEL
Веб-сајт
http://www.lodz.pl/

Лођ (пољ. Łódź, изговор: /'wuʨ/, О овој звучној датотеци слушај ) је по величини трећи град Пољске и главни град истоименог војводства. Налази се у централном делу земље, око 120 km југозападно од Варшаве. Представља пољски центар текстилне, електронске као и индустрије играчака. Број становника Лођа стално опада због дугогодишње привредне кризе у региону, иако посједује универзитет и филмску академију и представља јако културно средиште Пољске. Године 2016. имао је 698.688 становника.[1]

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Историја[уреди | уреди извор]

Лођ је основан у 15. веку. Владислав II Јагело доделио му је статус града 1423. Након Друге деобе Пољске 1793. ушао је у састав Прусије. Током 1806. ушао је у састав Наполеоновога Варшавскога војводства. Од 1815. у саставу је Конгресне Пољске, која је била у персоналној унији са Руском Империјом. Развоју Лођа велики допринос дало је 1850. укидање царинских баријера са Руском Империјом.[2] Град је брзо постао други град по величини у Конгресној Пољској. Најинтензивнији период индустријскога развоја десио се 1870–1890. Већина индустријалаца била је јеврејског порекла.[3] Јевреји су 1897. чинили 31% становништва Лођа. Лођ је постао и центар јакога социјалистичкога покрета, тако да је штрајк 1892. парализирао већину индустријских погона. Био је поприште руско-немачких борби 1914. Након Првога светскога рата уследио је период стагнације због Царинског рата са Немачком, Велике депресије и Октобарске револуције, која је Лођ лишила великога источнога тржишта. У граду је током 1931 било 52% Пољака, 33% Јевреја и 14% Немаца.[4]

Нацистичка Немачка је окупирала град на почетку Другог светског рата. За време рата град је био припојен Немачкој. У њему су нацисти образовали Лођски гето за Јевреје. Данас је важна раскрсница путева.[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1946.1995.2000.2005.2010.2012.
496.929823.215793.217767.628737.098718.960

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lođ”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  2. ^ „Lodz city authorities decide to sell airport”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ „Łódź: A City Built on Peaceful Co-Existence”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ „City of Lodz”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  5. ^ „Łódź”. Приступљено 29. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]