Лублинска унија
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Лублинска унија (пољ. Unia lubelska, лат. Liublino unija, укр. Люблінська унія) је био акт, закључен 1569. између Пољске и Литваније, који је после дугог постојања персоналне уније између ове две државе (од 1385), довео до формирања реалне уније - Државне заједнице Пољске и Литваније (персонална унија је настала удајом пољске принцезе Јадвиге за литванског кнеза Јагела).
Племићка Република Пољске круне и Велике Литванске кнежевине или Република оба народа — Пољско-литванска унија, имала је не само зајадничког владара, већ и скупштину, валуту, инострану и одбрамбену политику; обе земље су задржале одређену аутономију и сопствену администрацију, судове и војску.
Овај акт потврђен је у скупштини 1. јула 1569. у пољском Лублину, што је било за владе Зигмунда II. Аугуста, последњег краља из рода Јагелона.
