Лугавчина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лугавчина

Храм Светог Николе
Храм Светог Николе

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 3078
Положај
Координате 44°31′05″N 21°04′04″E / 44.518, 21.067666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 74 m
Лугавчина на мапи Србије
{{{alt}}}
Лугавчина
Лугавчина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11321
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 31′ 05" СГШ, 21° 04′ 04" ИГД

Лугавчина је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 3078 становника (према попису из 2002. било је 3384 становника). Лугавчина се налази у долинама река Велике Мораве и Језаве.

Историја[уреди]

Лугавчина се налази јужно од Смедерева. Не зна се када је ово насеље основано, али може се трдити да је старијег датума. На карти из доба аустријске владавине (1718—1739) унето је насеље, источно од данашње Лугавчине, место Bisak. Данас ту нема кућа, насеља је нестало, али и сада у лугавачком атару постоји место са њивама и ливадама које се зове Бисаг. Предање овако говори о постанку Лугавчине: село је засновано у Селишту, јужније од места где се од Цариградског друма одваја пут за село и где је сеоско гробље. Ту су се најпре населили Јосићи, за њима Дабићи, па Ерћићи и Седларци и још неке породице. Како су били на друму, да их Турци не би узнемиравли, преместе се и склоне, поред Језаве, где су и остали све док није минула опасност од Турака. Касније се село све више развијало и ширило према Цариградском друму. По луговима, веле, да је село добило име. Доводећи у везу предање са податком који имамо из првих десетина 18. века, види се да има везе између Бисака и данашње Лугавчине.

У арачким списковима из првих десетина 18. године имало 72, а 1822. 74 куће. Године 1846. у Лугавчини је било 123 куће, а по попису из 1921. село је имало 624 куће са 3147 становника. Најстарије су породице у селу: Јосићи, који не знају од куда су са старином, Дабићи, чији су чукундедови, Дамњан и Дмитар, дошли од Косова, Еврићи (данас под разним презименима) чији је прадед Петар Ера дошао из Мрчајевца (љубички срез) и седларци старином из Седлара. Ове породице живеле у Селишту и за време Турака су се склониле у лугове поред Јазаве. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1][2]

Демографија[уреди]

У насељу Лугавчина живи 2463 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,6 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 968 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3976 [3]
1953. 4124
1961. 4380
1971. 4342
1981. 4374
1991. 4213 3639
2002. 3808 3384
2011. 3078
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.342 98,75%
Хрвати
  
5 0,14%
Роми
  
5 0,14%
Румуни
  
3 0,08%
Македонци
  
3 0,08%
Руси
  
1 0,02%
Југословени
  
1 0,02%
непознато
  
12 0,35%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Насеља“ књ.II(Риста Николић:околина Београда
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]