Лугавчина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лугавчина

Храм Светог Николе
Храм Светог Николе

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 3078
Положај
Координате 44°31′05″N 21°04′04″E / 44.518, 21.067666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 74 m
Лугавчина на мапи Србије
{{{alt}}}
Лугавчина
Лугавчина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11321
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 31′ 05" СГШ, 21° 04′ 04" ИГД

Лугавчина је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 3078 становника (према попису из 2002. било је 3384 становника). Лугавчина се налази у долинама река Велике Мораве и Језаве.

Историја[уреди]

Лугавчина се налази јужно од Смедерева. Не зна се када је ово насеље основано, али може се трдити да је старијег датума. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739) унето је насеље, источно од данашње Лугавчине, место Bisak. Данас ту нема кућа, насеља је нестало, али и сада у лугавачком атару постоји место са њивама и ливадама које се зове Бисаг. Предање овако говори о постанку Лугавчине: село је засновано у Селишту, јужније од места где се од Цариградског Друма одваја пут за село и где је сеоско гробље. Ту су се најпре населили Јосићи, за њима Дабићи, па Ерћићи и Седларци и још неке породице. Како су били на друму, да их Турци не би узнемиравли, преместе се и склоне, поред Језаве, где су и остали све док није минула опасност од Турака. Касније се село све више развијало и ширило према Цариградском друму. По луговима, веле, да је село добило име. Доводећи у везу предање са податком који имамо из првих десетина 18. века, види се да има везе између Бисака и данашње Лугавчине.

У арачким списковима из првих десетина 18. године имало 72, а 1822. 74 куће. Године 1846. у Лугавчини је било 123 куће, а по попису из 1921. село је имало 624 куће са 3147 становника. Најстарије су породице у селу: Јосићи, који не знају од куда су са старином, Дабићи, чији су чукундедови, Дамњан и Дмитар, дошли од Косова, Еврићи (данас под разним презименима) чији је прадед Петар Ера дошао из Мрчајевца (љубички срез) и седларци старином из Седлара. Ове породице живеле у Селишту и за време Турака су се склониле у лугове поред Јазаве. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Лугавчина живи 2463 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,6 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 968 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3976 [3]
1953. 4124
1961. 4380
1971. 4342
1981. 4374
1991. 4213 3639
2002. 3808 3384
2011. 3078
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.342 98,75%
Хрвати
  
5 0,14%
Роми
  
5 0,14%
Румуни
  
3 0,08%
Македонци
  
3 0,08%
Руси
  
1 0,02%
Југословени
  
1 0,02%
непознато
  
12 0,35%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Насеља“ књ.II(Риста Николић:околина Београда
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]