Лугелин Сантос

С Википедије, слободне енциклопедије
Лугелин Сантос
Luguelín Santos
Лугелин Сантос на СП 2013. у Москви
Лични подаци
Пуно имеЛугелин Мигел Сантос Акино
Датум рођења(1993-11-12)12. новембар 1993. (30 год.)
Место рођењаБајагуана, Доминиканска Република
ДржављанствоДоминиканске Републике
Висина1,73 м
Спортске информације
СпортТрка на 400 метара
Награде и медаље
Освојене медаље
Атлетика
Трка на 400 метара
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2012. Лондон 44,66
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 2013. Москва 44,52
Панамеричке игре
Сребрна медаља — друго место 2011. Гвадалахара 44,71 НР
Светско првенство за јуниоре
Златна медаља — прво место 2010. Барселона 44,85
Летње олимпијске игре младих
Златна медаља — прво место 2010. Сингапур 47,11
Штафета 4 х 400 метара
Панамеричке игре
Сребрна медаља — друго место 2011. Гвадалахара 3:00,44
Мешовита штафета (100-200-300-400 м)
Летње олимпијске игре младих
Златна медаља — прво место 2010. Сингапур 1:51,38

Лугелин Мигел Сантос Акино (шп. Luguelín Miguel Santos Aquino; Бајагуана, 12. новембар 1993) је атлетичар Доминиканске Републике, специјалиста за трчање на 400 м. На првенству света 2011. године је постао светски првак у трци на 400 м. Сантос је освајач сребрне медаље на Олимпијским играма 2012. у Лондону.

Биографија[уреди | уреди извор]

Лугелин Сантос рођен је 1993. у граду Бајагуани у сиромашној породици. Трчати је почео 2002. године заједно с братом. По наговору рођака, он и његов брат су почели да трче. Трчао је бос, јер није имао ципеле, а често и гладан. Пошто у близини места где је живео није било атлетских стаза, тренирао је на локалном стадиону за бејзбол. У почетку је покушао трчати на дужим дистанцама, затим средњим, и коначно се зауставио на 400 метара, када је имао 14 година.[1][2][3]

Први међународни наступ имао је 2009. године на Панамеричком јуниорском првенству. Исте године због проблема с визом пропустио је Светско јуниорско првенство.

Сезона 2010. била му је најуспешнија у каријери за јуниорску конкуренцију. У јуну је поставио јуниорски рекорд Доминиканске Републике у времену 46,19 секунди, а недељу дана касније освојио је на јуниорском првенству Средње Америке и Кариба, сребрну медаљу на 400 м, а бронзану са штафетом 4 х 400 м. На глобалној сцени, шести је на Светском јуниорском првенству, а затим на Олимпијским играма младих у Сингапуру постиже своје прве велике победе освојивши две златне медаље на 400 метара и са мешовитом континеталном штафетом (100, 200, 300 и 400 м).[4]

Почетком 2011. преселио се у Сан Херман, у Порторику да буде ближе свом тренеру и да студира на Интерамеричком универзитету Порторика. Повреда тетиве омета његове тренинге у првој половини године. Пропустио је квалификације за Светско првенство 2011., али се опоравио у августу када је у Боготи трчао испод 46 секунди. Истакао се на Панамеричким играма, осваја две сребрне медаље и постигао два национална рекорда. Трчао је 44,71 секунди на 400 м стигавши други иза Нери Бринса, а затим допринео резултату штафете 4 х 400 м Доминиканске Републике, која је завшила иза штафете Кубе резултатом националног рекорда од 3:00,44 минута.

Први пут је трчао у затвореном простору на Светском првенству у дворани 2012. достигавши до полуфинала и постављање личног рекорда од 46,83 секунди. Учествова је на неколико митинга у оквиру ИААФ Дијамантске лиге и увек се пласирао веома високо, да би на митингу Адидас гран при у Њујорку, победио бившег светског првака и олимпијског победника Џереми Воринера. Дан касније на Иберо-америчком првенству, узимајући бронзану медаљу, обезбеђује место за учешће на Олимпијским играма у Лондону.

Године 2012. у трци на 400 м, осваја златну медаљу на Светском јуниорском првенству у Барселони, а највећи успех у каријери постигао је на Олимпијским играма, када осваја сребрну медаљу у истој дисциплини.[5] На истим играма учесвовао је и у трци штафета, где је штафета Доминиканске Републике дисквалификована у квалификацијама.

У 2013. са штафетом осваја Првенство Северне Америке и Кариба, а појединачно је трећи на Светском првенству у Москви.

Значајнији резултати[уреди | уреди извор]

Год. Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат
Репрезентативац  Доминиканска Република
2010 Првенство Центране Америке и Кариба за јуниоре Санто Доминго,
Доминиканска Република 		2 400 м 46,94
3 4x400 м 3:10,55
2011 Панамеричке игре Гвадалахара, Мексико 2 400 м 44,71
2 4x400 м 3:00,44
2012 Светско првенство у дворани Истанбул, Турска 9 400 м 46,83
Иберо–америчко првенство Barquisimeto, Венецуела 3 4x400 м 3:02,02
Светско јуниорско првенство Барселона, Шпанија 1 400 м 44,85
Олимпијске игре Лондон, Уједињено Краљевство 2 400 м 44,46
2013 Првенство Центране Америке и Кариба Морелија, Мексико 4 200 м 20,55
3 4x400 м 3:02,82
Светско првенство Москва, Русија 38 200 м 21,13
3 400 м 44,52
14 4x400 м 3:03,61
2014 Светско првенство у дворани Сопот, Пољска 7 400 м 46,37

Лични рекорди[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cavelo Robinson, Javier (2012-07-26). Luguelín Miguel SANTOS Aquino Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2012). IAAF. Прибављено 26. 5. 2014.
  2. ^ Marmol, Fellito (2011-10-28). Luguelin Santos pasó hambre antes de descollar Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2012) (језик: шпански). Deportes Con Fellito.Прибављено 27. 5. 2014.
  3. ^ Luguelín Santos, el atleta que no tenía zapatillas Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2014) (језик: шпански). Terra.com.ar (2012-08-08). Прибављено 27. 5. 2014.
  4. ^ „Luguelín Santos gana medalla de plata en 400 metros”. Pio Deportes. Архивирано из оригинала 29. 05. 2014. г. Приступљено 28. 05. 2014.  Прибављено 27.5.2014.
  5. ^ Ramsak, Bob (2012-08-06). London 2012 - Event Report - Men's 400m Final. IAAF. Прибављено 28. 5. 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лугелин_Сантос&oldid=27350220”