Лугож

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лугож
Lugoj

Lugoj1.jpg
Тамиш на протоку кроз Лугош

Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Тамиш
Становништво
Становништво (2007.) 46.189
Географске карактеристике
Координате 45°41′10″N 21°54′02″E / 45.686111, 21.900556
Површина 88,05 км²
Лугож на мапи Румунија
{{{alt}}}
Лугож
Лугож на мапи Румунија
Остали подаци

Лугож (рум. Lugoj), у неким изворима Лугош[1][2] (транскрибовано са мађарског, Lugos; нем. Lugosch) је град и општина у западном делу Румуније. Град је по величини, економском развоју и броју становника друго место у Тамишке Жупаније, после њеног седишта, Темишвара. Припадају му два села; Магури и Тапија, са којима заузима површину од 9.956 хектара.

Положај[уреди]

Град Лугож спада у градове румуског дела Баната и се налази на источном ободу Панонске низије, испод Карпата. Град се сместио на месту где река Тамиш, која дели град на два дела, излази из брдског предела у равницу. Клима је умерено континентална са благим зимама и умерено топлим летима.

Историја[уреди]

Градска пешачка улица
Саборна православна црква
Градска кућа

Овај град је први пут поменут 1334. године у једном регистру папских дажбина, а 1376. се први пут помиње „Лугошка тврђава“, али тек 1551. године, удовица краља Јоана Запоље, Изабела, додељује Лугожу грб и повељу о привилегијама. Већ од наредне године, па све до 1658. трају борбе са Турцима, где град, заједно са другим банатским областима (до Караш Северина) успева да сачува своју аутономију и уједињује се са Трансилванијом. Ипак, 1699. године Турци руше Лугошку тврђаву. Током 15. века град се везује и за личност Сибињанин Јанка. Од 1718. град потпада под аустријску управу, када почиње досељавање немачког становништва и стварање општине „Немачки Лугож“. Ова општина се налазила на левој обали Тамиша, али се уједињује са румунским делом Лугожа 1795. године у тзв. „Финансијски трг Лугож“. Пре тога, 1778. Банат је био присједињен Мађарској. У августу 1849. током Револиције 1848/49. године, град је био последње седиште мађарске револуционарне владе Лајоша Кошута. Већ, наредне, 1850. године, према царском указу, Лугож постаје седиште Унијатске епископије у Банату, а 1881. постаје центар Караш-Северин жупаније, када се та жупанија и оформила. Статус самосталног града стиче 1889. године. У састав Румуније ушао је 1918. године. Када се жупанија Караш-Северин поделила на два дела 1925. године, Лугож постаје престоница Северин. Од 1945. до 1989. је за Румунију био период доминације комунизма и Лугож је други град који се ослободио овог режима.

Економски развој[уреди]

Лугож важи за развијено индустријско подручје, где су фирме као што су „Reiker“, „Villeroy & Boch“, „Honewell“, „Hella“ и „Autoliv“ отвориле своје производне погоне и оформиле нову индустријску зону „Тапиу“, поред већ постојеће „Тимисори“. Развој је био условљен и тиме што град пресецају два пута важна за Европу: DN 68 и E 70.

Култура[уреди]

Лугож има одређено културно наслеђе из своје богате историје; историјски и етнографски музеј, позориште „Трајан Грозавеску“, Градску библиотеку, галерију „Про Арте“ и друге установе. Најстарији лугошки културни споменик је Торањ „Светог Николаја“ изграђен у 14. и 15. веку. Припадао је бившој манастирској црквиСвети Николаје“. Такође, издваја се православна црква Успења Богородице у барокном стилу грађена од 1759. до 1766, чији је ктитор био кнез Гаврил Гуреан. У новије време, Јосиф Константин Драган, у Румунији цењен као пословни човек је, између осталог, отворио „Европски универзитет“ који носи његово име, баш као и трг који се налази између зграде Општине и гвозденог моста. Гвоздени мост је симбол овог града и свечано је отворен 1902. године. Изградњом овог моста су уређене и обале реке, а он је дуго година био једина веза између њих. За његову изградњу утрошено је 185 тона метала који је довожен воловским колима. На источној страни трга „Драган“, налази се „Стара префектура“, зграда која се саграђена између 1843. и 1859. године, која је деловала као административно седиште Комитета Северин, Караш-Северин и као Префектура жупаније Северин.

Становништво[уреди]

Етничка слика града по попису 2002. године је:

Народност Број припадника Удео
Румуни 36.968 82,9%
Мађари 4.262 9,6%
Немци 1.279 2,9%
Роми 1.075 2,4%
Украјинци 705 1,6%
остали 282 0,6%
Укупно 44.571 100%

Ово је знатно различито у односу на попис из 1930. године, када је град имао упола мање становника (око 23 хиљаде) и када није било преовладајуће етничке народности - Румуни 41%, Немци 26%, Мађари 23%, Јевреји 6%.

Знамените личности[уреди]

У граду је рођен и Бела Лугоси (Лугоши), најпознатији глумац лика Дракуле, као и Константин Данил, сликар[3]. Из Лугожа је пореклом и Лавинија Милошевић, позната румунска гимнастичарка српских корена.

Референце[уреди]

  1. ^ Чињенице и претпоставке о дворском позоришту Јована Племенитог Наке у Банатском Комлошу; Алојз Ујес, чланак СЦД
  2. ^ Два века црквеног сликарства у Банату; Негру Адријан, Иновације у настави - часопис за савремену наставу, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, 2009, вол. 22, бр. 1, стр. 79-90
  3. ^ Арте: Константин Данил; 2007

Литература[уреди]

  • Брошура: Lugoj Vârşeţ; „Signs to the future“. 2007.

Спољашње везе[уреди]