Лудвиг Болцман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лудвиг Болцман

Boltzmann2.jpg
Лудвиг Болцман

Општи подаци
Датум рођења 20. фебруар 1844.
Датум смрти 5. септембар 1906.
Рад
Поље физика

Лудвиг Болцман (енгл. Ludwig Boltzmann; 20. фебруар 18445. септембар 1906.) аустријски физичар. Рођен је у Бечу, где је студирао физику и затим био асистент Јожефа Стефана. Професор математичке физике у Грацу постао је 1869. године. Такође је предавао у Бечу, Минхену и Лајпцигу. Његови студенти су, између осталих, били Сванте Аренијус, Валтер Нерст и Лиза Мајтнер. У младости успешно се бавио експерименталном физиком: за сумпор је показао везу између индекса преламања и диелектричне константе како је предвиђао Максвел. Главна тема његовог истраживачког рада била је свођење термодинамике на механику због чега је било потребно да се објасни противуречност између реверзибилности механичких и иреверзибилности термодинамичких процеса. Болцман је успоставио везу између ентропије S и функције једночестичне густине вероватноће W. Формула (kB je Болцманова константа):

S = k \, \ln W.

Била је то тачка ослонца за постављање квантне теорије у формулацији Макса Планка, 1900. године и у проширеном Ајнштајновом тумачењу из 1905. године. Друга важна Болцманова достигнућа су једначина за расподелу енергија атома који се слободно крећу у пољу силе (Максвел-Болцманова расподела) и теоријско објашњење емисионе способности апсолутно црног тела, Стефан-Болцманов закон из 1884. године.

Болцман је био истакнути поборник атомске теорије. Због слабог одзива, чак и отпора његовим теоријама, већи део живота провео је дубоко разочаран. Није доживео коначну победу својих идеја која је остварена 1905. Ајнштајновом теоријом Брауновог кретања. Године 1906, у 62. години живота, извршио је самоубиство.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]