Лудовик Цријевић Туберон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лудовик Цријевић Туберон

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 1459.
Датум смрти 1527.
Рад

Лудовик Цријевић Туберон (лат. Ludovicus Aloysius de Cerva, de Cerva,Cervarius, Tubero, Дубровник 1459Дубровник јун 1527.) био је историчар.

Биографија[уреди]

Рођен је у Дубровнику. Студирао је филозофију, теологију и математику, углавном у Паризу, где је као члан једне хуманистичке академије добио надимак Туберо. У 25. години живота ступио је у бенедиктински ред. Двадестак година провеио је у самостану на Елафитском острву Свети Андрија, одакле је прешао у Вишњицу код Дубровника, где је до смрти био опат у самостану Светог Јакова.

Радови[уреди]

Живећи десетинама година потпуно сам у опустелим бенедиктинским кућама посветио се изучавању класичних историчара и прикупљању информација с разних страна о политичким догађајима којима је био савременик. Резултат тог рада настало је опсежно дело под насловом Записи о свом времену (Commentaria temporum suorum) у 11 књига, које обухвата раздобље од смрти Матије Корвина (1490) до смрти папе Лава X (1552).

Главни садржај првих пет књига су борбе настале наком Корвинове смрти међу претендентома за угарски престо. До девете књиге пише о протеривању становништаа Задра, Лике и Истре и пустошења после млетачко-турског рата. Од девете књиге Туберон описује бурне италијанске догађаје око Камбријске лиге (Рат свете лиге) и Турску. У 10. књизи описао је буну Дожа Ђерђа. Последња 11. књига обрађује пад Београда у којој пише „Држим да је за кршћанске интересе губитак тог града мого тежи ударац него некадашње разарање Цариграда“ [1]

Уз очигледан напор да буде објективан у тумачењу историје свог времена Цријевић не може да прикрије своје антипатије према Млецима и Немцима. Иако родом Дубровчанин, имао је негативно мишљење о својој родној републици, пребацујући јој трговачки менталитет сродан млетачком.

Због отворене критике којом оцењује врховну црквену власт, неки мисле да он није никада намеравао штампати своје коментаре. Прво издање Коментара изашло је тек 1603. у Франкфурту.

Нешто пре 1590. објављен је извод из оног дела књиге који се односио на историју Турака, односно Цријевићеву расправу О пореклу, обичајима и подвизима Турака {De Turcarum origine, moribus et rebus gestis}. Други извод, који претежно обухвата делом прерађени материјал о Дубровнику под насловом О пореклу и развоју дубровачког града (De origine et incremento urbis Rhacusanae), објавио је М. Соркочевић 1790.

Ватикан је своје мишљење о Коментарима дао тек 1734, када их је ставио на Списак забрањених књига (Index Librorum Prohibitorum).

Референце[уреди]

  1. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1982 том 2 стр. 687.