Лужани (Сански Мост)
Лужани | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Сански Мост |
| Становништво | |
| — 2013. |  13[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 22″ С; 16° 42′ 28″ И / 44.7227373° С; 16.7078176° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 252 m |
| Површина | 2,36[2] km2 |
  Лужани Лужани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79265 |
| Позивни број | 037 |
Село Лужани (општина Сански Мост) се налази у Унско-Санском кантону босанско-херцеговачког ентитета федерације Босне и Херцеговине.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Граничи се са селима Томина, одвојено мањом речицом, на југоистоку, Кијево на југозападу, Крухари на југу, Чапље на североистоку на десној и Кљевци на истоку, на левој страни водотока реке Сане.[3]
Село се налази на десној страни водотока реке Сане. Од корита реке прве куће разграничава равничарско пространство, по ширини од око 1.000 и по дужини од око 3.000-4.000 метара. Куће се даље распростиру на благим узвишењима, брежуљцима, иначе ратарско плодном и обрадивом земљишту. Од равничарског дела земљишта које је коришћено само за косидбу траве и испашу стоке, насеље је одвојено асфалтним регионалним путем. Општински центар, Сански Мост па и село преко овог пута (Сански Мост—Кључ), повезани су са важнијим и дужим, магистралним путем М5, некада званом „пут АВНОЈ-а“, на југозападу према Кључу, Јајцу, Босанском Петровцу и Бихаћу, а према североистоку село и Сански Мост као општински центар истим путем повезани су са Приједором и Бањом Луком као већим општинама у регији, познатој под називом Босанска Крајина, која се простире на оба ентитета у Босни и Херцеговини.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Мушко становништво села масовно је стрељано 2. августа 1941. године. Преживели су само 2-3 одрасла мушкарца, која су пре тог злочина одведени у заробљеништво и један је под необјашњеним околностима преживео стрељање иако је био одведен пред строј.[3]
Између Првог и Другог светског рата, па све до грађанског рата 1991—1995. године већинско становништво је било српско.[3] После Другог светског рата село није имало верске објекте ни једне вероисповети. Пре грађанског рата 1991—1995. године становништво је било постигло солидан животни стандард, нарочито у односу на ниво животног стандарда и услове живота пре и 20 година после Другог светског рата. Сва домаћинства су имала нове куће, потпуно опремљене и снабдевене савременим покућством.[3]
У селу је била изграђена водоводна мрежа и канализација, инсталирана електро и ПТТ мрежа, механизована обрада пољопривредног имања, земљишта, воћњака, обезбеђен превоз и саобраћај до општинског центра и шире међумесни саобраћај. Овакав ниво животног стандарда био је карактеристичан за целу регију па и Републику Босну и Херцеговину.[3]
Демографија[уреди | уреди извор]
Село је 60-их и 70-их година 20. века имало око 30 домаћинстава и преко 200 становника. После војне операције познате као „Сана“, од октобра 1995. године је остало без становника, а куће су порушене минирањем. Повратак становништва није у изгледу. Од 1995. до јуна 2005. године из два домаћинства вратила су се три становника, један у једно, а двоје у друго домаћинство.[3] Према попису становништва Федерације Босне и Херцеговине из 2013. године, у селу је живело свега 13 становника у мање или укупно 3 домаћинства.[1]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 162[5] (93,10%) | 192[6] (75,29%) | 164[7] (72,57%) | 161[8] (77,40%) |
| Хрвати | 10[5] (5,75%) | 63[6] (24,71%) | 62[7] (27,43%) | 47[8] (22,60%) |
| Југословени | 2[5] (1,15%) | 0[6] (0,00%) | 0[7] (0,00%) | 0[8] (0,00%) |
| Укупно | 174[5] | 255[6] | 226[7] | 208[8] |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Статистички билтен 195, стр. 25.
- ^ Савезни завод за статистику становници и површина 1991.
- ^ а б в г д ђ е Славко К. Шобот 2006.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ а б в г Статистички билтен 234 1993, стр. 92.
- ^ а б в г Савезни завод за статистику 1981.
- ^ а б в г Савезни завод за статистику 1971.
- ^ а б в г Савезни завод за статистику 1961.
Литература[уреди | уреди извор]
- Славко К. Шобот (2006). „Лужани”. Крагујевац: Мој Грмеч. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015.
- „Попис становништва, домаћинстава/кућанстава и станова у Босни и Херцеговини 2013.године — Прелиминарни резултати по опћинама и насељеним мјестима у Федерацији Босне и Херцеговине” (PDF). Статистички билтен. Сарајево: Федерални завод за статистику. 195. 2013. ISSN 1512-5106. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 05. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015.
- „Попис становништва домаћинстава и станова у 1961. године — Национални састав становништва ФНР Југославије по насељима и општинама” (PDF). 3. Београд: Савезни завод за статистику. 191. ISBN 86-7479-023-2. Приступљено 15. 5. 2015.
- „Попис становништва домаћинстава и станова 1971. године — Национални састав становништва СФР Југославије по насељима и општинама” (PDF). 2. Београд: Савезни завод за статистику. 1994. ISBN 86-7479-022-4. Приступљено 15. 5. 2015.
- „Попис становништва домаћинстава и станова 1981. године — Национални састав становништва СФР Југославије по насељима и општинама” (PDF). 1. Београд: Савезни завод за статистику. 1991. Приступљено 15. 5. 2015.
- „Национални састав становништва — резултати за републику по општинама и насељеним мјестима 1991.” (PDF). Статистички билтен. Сарајево: Државни завод за статистику Републике Босне и Херцеговине. 234. 1993. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2015.
- Становници према националној припадности и површини насеља — Босна и Херцеговина 1991 (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. Приступљено 15. 5. 2015.