Луис Рамирез де Луцена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луис Рамирез де Луцена

Један од шаховских проблема из Луценине књиге
Један од шаховских проблема из Луценине књиге

Датум рођења око 1465.
Датум смрти око 1530.
Држава Застава Шпаније Шпанија

Луис Рамирез де Луцена (шп. Luis Ramírez de Lucena; око 1465. — око 1530) био је водећи шпански шахиста у XV и XVI веку.

Дела о шаху[уреди]

Аутор је најранијег сачуваног шаховског штампаног текста (шп. Repetición de Amores y Arte de Ajedrez con ci Iuegos de Partido) који је објављен у Саламанци (Шпанија) 1497. године. Књига је подељена у два дела: у првом делу говори се о љубави, док се у другом делу говори о шаху. Дате су анализе 10 шаховских отварања, али обилују елементарним грешкама што је навело шаховског историчара Харолда Мареја да претпостави да је књига писана у журби.

Сем анализе отварања, Луцена у својој књизи наводи и око 150 позиција (шаховских проблема и студија) из разних времена, из периода када шаховска правила још нису задобила модерну форму (в. историја шаха), као и из времена где су правила шаха слична данашњим. Међу тим позицијама, дата је темељна анализа завршнице топа и пешака против топа. Такође, рукопис обилује психолошким саветима у стилу: настојте играти непосредно пошто је ваш противник обилно пио и јео[1]. Сачувано је неколико копија књиге.

Луцени се приписује и Гетиншки рукопис, трактат на латинском језику који на 33 странице садржи сличну мешавину теоријске анализе отварања и шаховских проблема, који је састављен око 1490. године.

Луценина позиција[уреди]

Луценина позиција
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Бели добија, добитак је и у свим аналогним позицијама изузев са крајњим пешаком.[2]
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Луценина позиција

Позиција која може настати у шаховској завршници, а која је названа по Луцени иако се та позиција не помиње у књизи, већ ју је први пут објавио Алесандро Салвио, 1634. године.

Луценина позиција је кључ у свим топовским завршницама. Када на шаховској табли остане краљ, топ и пешак против краља и топа, страна која има материјалну предност (пешака више) добиће партију ако успе да успостави Луценину позицију (види дијаграм). Карактеристична Луценина позиција настаје кад је пешак материјално јаче стране већ доспео на седми ред.

Извори[уреди]

  1. ^ Хари Голомбек, Шаховска енциклопедија, прво издање, Просвјета, Загреб, октобар 1980.
  2. ^ Рубен Фајн: Основне шаховске коначнице, 2. књига, Шаховска наклада, Загреб, 1974:22

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]