Луис Ф. Пауел Млађи

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Луис Ф. Пауел млађи)
Луис Ф. Пауел

Луис Ф. Пауел
Луис Ф. Пауел

Биографија
Име при рођењу Луис Френклин Пауел Млађи
Датум рођења 17. септембар 1907.
Место рођења Flag of the United States.svg Сафолк (Вирџинија (САД))
Датум смрти 25. август 1998.
Место смрти Ричмонд (Вирџинија)
Диплома са Универзитет Вашингтон и Ли
Правна школа Универзитета Вашингтон и Ли
Правна школа Харвард
Професија судија
Мандат(и)
Придружени судија Врховног суда САД
7. јануар 1972.[1] — 26. јун 1987.
Претходник Хуго Блек
Наследник Ентони Кенеди

Луис Френклин Пауел Млађи (енгл. Lewis Franklin Powell, Jr., Сафолк, Вирџинија, САД, 17. септембар 1907Ричмонд, Вирџинија, 25. август 1998) је био амерички правник који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Именовао га је председник Ричард Никсон 1971, након смрти Хуга Блека.[2] Никсон је истог дана именовао и Вилијама Ренквиста за придруженог судију. Пауел је познат и као аутор Пауеловог меморандума, у којем се позива корпоративна Америка да буде агресивнија у обликовању политике и права у САД.[3]

Током мандата у Суду, Пауел је стекао репутацију умереног судије, чији је глас често био одлучујући. Такође је често био иницијатор компромиса између супротстављених погледа. Напорно је радио како би се упознао са питањима и аргументима у случајевима и како би имао јасне и добро образложене ставове о њима.

Написао је већинско мишљење у предмету Прва национална банка Бостона против Белотија, у којем је суд укинуо закон Масачусетса који је ограничавао донације корпорација референдумским кампањама које нису директно повезане са њиховим пословањем.

Пауел, који је гласао против пресуде у предмету Фурман против Џорџије, којом је укинута смртна казна, био је један од кључних судија који су стајали иза компромисног мишљења Суда у предмету Грег против Џорџије из 1976, када је поново уведена смртна казна, али уз одређену процедуралну заштиту.

Његов глас је био одлучујући и у предмету Бауерс против Хардвика, у којем је суд потврдио уставност закона Џорџије који је забрањивао орални и анални секс у приватности између особа истог пола.[4] Године 1990, након повлачења из Суда, изјавио је да „мисли да је направио грешку у предмету Хардвик“, поставши тако један од неколико судија који су изразили кајање због свога гласа у одређеном предмету.[5]

Повукао се 1987, а наследио га је Ентони Кенеди. Реган је именовао Кенедија након што је Сенат одбио његовог првог кандидата Роберта Борка, док се други кандидат, Даглас Гинсберг, повукао након што је признао да је користио марихуану у прошлости.

Извори[уреди]

  1. ^ „Members of the Supreme Court of the United States“. Supreme Court of the United States. 
  2. ^ Woodward, Bob (1981). The Brethren: inside the Supreme Court. Avon Books. стр. 188. ISBN 9780380521838. 
  3. ^ Powell, Jr., Lewis F.. „Attack of American Free Enterprise System“. Archived from the original on 16. 1. 2012.. 
  4. ^ Stephanie Mencimer, High Court Homophobia The Washington monthly
  5. ^ Nat Hentoff, Infamous Sodomy Law Struck Down, Village Voice, 16. децембар 1998.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]