Лука Павићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лука Павићевић
Лични подаци
Пуно име Лука Павићевић
Датум рођења (1968-06-17)17. јун 1968.(55 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Држављанство Србија
Црна Гора
Висина 1,85 m
Информације о каријери
НБА драфт 1990. / није изабран
Про каријера 1984—2003 (играчка)
2003— (тренерска)
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
1984—1985
1985—1987
1987—1988
1988—1991
1991—1992
1992—1994
1994—1995
1995—1996
1996—1997
1997—1998
1998—1999
1999—2000
2000—2001
2001
2001
2002
2002—2003
Будућност
Универзитет Јута
Цибона
Југопластика
Раднички Београд
Ирони Нахарија
Пролетер Зрењанин
Црвена звезда
ФМП Железник
Беобанка
Црвена звезда
Шопрон
Еспон Хонка
Анвил Влоцлавек
Работнички
Безансон
Црвена звезда
Тренерска каријера
2003—2004
2004—2005
2004—2005
2005—2006
2006—2007
2007—2011
2011—2014
2012—2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017—2022
ОКК Београд
СЦГ до 20 година
Атлас
Хемофарм
Паниониос
Алба Берлин
Шорал Роан
Црна Гора
Иран
Будућност
Јапан
Алварк Токио

Лука Павићевић (Титоград, 17. јуна 1968) је бивши српско-црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.[1] Играо је на позицији плејмејкера.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Павићевић је каријеру почео у Будућности, да би 1985. године отишао у Сједињене Америчке Државе и играо две године у универзитетској лиги (НЦАА) за Универзитет Јуту.

Највише успеха као играч имао је у сплитској Југопластици са којом је четири пута освајао Прву лигу СФРЈ (1988, 1989, 1990 и 1991) и три пута Куп европских шампиона (данас Евролига; 1989, 1990, 1991). Због почетка рата у Хрватској 1991. године напушта Сплит.[2]

Такође, у каријери је играо још за Цибону, Раднички, Пролетер, ФМП, Црвену звезду, Беобанку, Нахарију (Израел), Хонку (Финска), Шопрон (Мађарска), Анвил (Пољска), Работнички (Македонија) и Безансон (Француска).

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је 2003. године започео у ОКК Београду.[3] У сезони 2004/05. је тренирао КК Атлас који је довео до полуфинала домаћег Купа Радивоја Кораћа.[3] Са Хемофармом је у сезони 2005/06. стигао до финала Купа Радивоја Кораћа и полуфинала УЛЕБ купа.[3] У сезони 2006/07. тренирао је грчки Паниониос.[3]

Крајем јуна 2007. године је постављен за тренера Албе из Берлина.[4] Лука Павићевић је на клупи Албе провео три и по године. У првој сезони на клупи берлинског клуба је освојио шампионску титулу, осму у клупској историји, и изборио учешће у Евролиги. У наредној сезони је у најјачем такмичењу на Старом континенту стигао до Топ 16 фазе Евролиге. У сезони 2009/10. је водио Албу до финала Еврокупа, где је поражен од Валенсије, а није успео да освоји титулу у Немачкој. Отказ је добио 22. јануара 2011. године, у моменту када се клуб налазио на четвртом месту немачке Бундеслиге са скором од 13 победа и шест пораза.[5] У новембру 2011. добија посао тренера француског прволигаша Шорал Роана.[6] По завршетку такмичарске 2013/14, у којој је Роан испао у други ранг такмичења, Павићевић је споразумно раскинуо уговор са клубом.[7]

Крајем новембра 2015. преузео је подгоричку Будућност.[8] Са екипом Будућности је освојио Куп Црне Горе 2016. године.[9] Ипак, након неочекиваног пораза од Мега Лекса у полуфиналу плејофа Јадранске лиге, Павићевић је смењен 24. марта 2016. године.[10]

У лето 2017. године преузео је јапански Токио Алварк. Са њима је два пута узастопно (2018, 2019) освојио првенство Јапана.[11][12] Напустио је Токио по окончању 2021/22. сезоне.

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Био је тренер кошаркашке репрезентације СЦГ до 20 година на Европском првенству за младе, 2005. године у Русији, са којом је освојио бронзану медаљу.[3] Такође је био тренер универзитетске селекције Србије са којом је освојио златну медаљу на Летњој универзијади 2011. у Шенжену.[13]

Павићевића је крајем децембра 2011. године Кошаркашки савез Црне Горе именовао за селектора кошаркашке репрезентације Црне Горе. Тиме је он постао трећи селектор кошаркашке репрезентације Црне Горе од њеног оснивања.[13] Након неуспеха у квалификацијама за Европско првенство 2015, Павићевић је поднео оставку.[14]

Током 2015. године је био селектор репрезентације Ирана.[15] У децембру 2016. године постављен је за селектора Јапана.[16]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Играчки[уреди | уреди извор]

Тренерски[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ j.t.d, ABA liga. „Luka Pavičević > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 
  2. ^ Вечерње новости : „Лука Павићевић селектор Црне Горе“, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ а б в г д „Лука Павићевић на сајту агенције Беобаскет”. Beobasket.net. Архивирано из оригинала 13. 02. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2015. 
  4. ^ „Luka Pavićević novi trener Albe”. b92.net. 25. 6. 2007. Приступљено 14. 10. 2021. 
  5. ^ „Luka Pavićević dobio otkaz u Albi”. vijesti.me. 22. 1. 2011. Приступљено 14. 10. 2021. 
  6. ^ Лука Павићевић нови тренер Роана. Sport.blic.rs. Приступљено 5. 1. 2012. 
  7. ^ „Luka Pavićević napustio Roan”. portalanalitika.me. 8. 6. 2014. Приступљено 14. 10. 2021. 
  8. ^ „Павићевић нови тренер Будућност Волија”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 30. 11. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015. 
  9. ^ „Будућност се намучила до деветог трофеја у Купу”. b92.net. Приступљено 20. 2. 2016. 
  10. ^ „Смијењен Лука Павићевић”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 28. 03. 2016. г. Приступљено 25. 3. 2016. 
  11. ^ „Лука Павићевић узео титулу у Јапану”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 28. 05. 2018. г. Приступљено 26. 5. 2018. 
  12. ^ „Pavićević: Velika je stvar biti šampion Japana, dva puta zaredom je više od sna”. reprezentacija.me. 13. 5. 2019. Приступљено 26. 10. 2022. 
  13. ^ а б „РТС: „Павићевић селектор Црне Горе“ (24. децембар 2011)”. Rts.rs. 24. 12. 2011. Приступљено 5. 1. 2012. 
  14. ^ „Лука Павићевић није више селектор Црне Горе”. vijesti.me. 22. 9. 2014. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 20. 8. 2015. 
  15. ^ „Лука Павићевић селектор Ирана”. sportklub.rs. 22. 4. 2015. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2015. 
  16. ^ „Лука Павићевић нови селектор Јапана”. sportklub.rs. 9. 12. 2016. Приступљено 10. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]