Епископ будимски Лукијан

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лукијан Пантелић)
Лукијан (Пантелић)
Дочек новоизабраног владике пакрачко-славонског Лукијана Пантелића у Клокочевику, љето 1985.
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија будимска
Чинепископ
Титулаепископ будимски и администратор Епархије темишварске
СедиштеСентандреја
Године службеод 2002.
ПретходникДанило Крстић
Претходна епархијаЕпархија темишварска
Године службе19992002.
Претходна епархијаЕпархија славонска
Године службе19851999.
ПретходникЕмилијан Мариновић
НаследникСава (Јурић)
Лични подаци
Световно имеВојислав Пантелић
Датум рођења(1950-08-19)19. август 1950.(73 год.)
Место рођењаМол, ФНР Југославија

Лукијан (световно Војислав Пантелић; Мол код Аде, 19. август 1950) епископ је будимски и администратор Епархије темишварске. Бивши је епископ „сегедински” (19992002), епископ славонски (19851999) и викарни епископ моравички (19841985).

Животопис[уреди | уреди извор]

Владика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је 19. августа 1950. године, на Преображење, у бачком селу Мол код Аде, ФНРЈ. Родитељи су му Милан и Загорка рођ. Сивчев. Осмогодишњу школу је завршио у свом селу, а гимназију у Сенти. Најприје је студирао правне науке, а затим дипломирао на Богословском факултету у Београду (1980). Постдипломске студије похађао је на Институту за источне цркве у Регенсбургу у Немачкој, а потом и у Енглеској, у Ексетеру.

Епископ шумадијски Сава Вуковић замонашио га је 1979. у манастиру Дивостину, а рукоположио га је у чин јеромонаха у манастиру Свете Меланије у Зрењанину (1981). Вршио је дужност пароха на манастирској парохији Дивостин-Поскурице.[1][2]

Епископ[уреди | уреди извор]

На редовном засједању Светог архијерејског сабора (1984) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Хиротонисан је у Саборној цркви у Београду дана 1. јула 1984. године од патријарха српског Германа, епископа шумадијског Саве Вуковића и нишког Иринеја Гавриловића.

Од 1985. био је на епископском престолу Епархије славонске у Пакрацу, одакле се због ратних прилика са дијелом пастве повукао 1991. године на слободну српску територију у Окучане одакле је са својом паством протјеран у операцији Бљесак (1995). Након пада Западне Славоније епископ Лукијан одлази у Америку гдје је био помоћни епископ митрополиту Иринеју Ковачевићу, а на Православном богословском факултету у Либертивилу предавао је општу историју хришћанске цркве једну академску годину.

Администрацију Епархије темишварске преузео је 1996. године. Током 1999. изабран је нови епископ славонски Сава (Јурић), а епископ Лукијан је изабран за епископа „сегединског” и наставио је администрирати Епархијом темишварском.

Послије смрти епископа будимског Данила (Крстића) постављен је 2002. за епископа будимског и наставио да управља Темишварском епархијом као администратор.

На српски језик је превео богослужбене књиге Посни и Цветни Триод, Октоих и свих 12 Минеја.

Члан је Удружења књижевника Србије од 2017. године.

Добитник је Велике базјашке повеље за 2018.

Говори руски, немачки, енглески, мађарски, а служи се румунским и грчким језиком.

Одликован је 14. марта 2022. године мађарским орденом Средњим крстом за заслуге.[3]

На Видовдан 28. јуна 2022. године председник Републике Србије Александар Вучић одликовао је Епископа Лукијана Орденом Карађорђеве звезде првог степена.[4] У марту 2023. одликовао га је румунски патријарх Данило.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


викарни епископ моравички
19841985.
епископ славонски
19851999.
-
епископ „сегедински”
19992002.
-
епископ будимски
од 2002.
-