Лукићево

Лукићево
Главна улица у селу
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Град	Зрењанин
Становништво
Становништво (2011)	2077
Густина становништва	102 ст/km²
Положај
Координате	45°20′11″N 20°29′34″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	70 m
Површина	20,4 km²
Лукићево Лукићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	23261
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Лукићево (нем. Sigmundfeld) насеље је града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2002. било је 2077 становника (према попису из 1991. било је 2196 становника).

Географске одлике

Лукићево се простире између Бегеја, Тамиша и канала Дунав—Тиса—Дунав, на 45° и 16' северне географске ширине и 18° и 17' источне географске дужине, на надморској висини од 82 m до 84 m, што је једно од највиших надморских висина у Банату. Северозападно од Лукићева је Зрењанин, удаљен непуних десетак километара. Атар се простире на Банатској лесној тераси која се шири целим Банатом. У прошлости је ово подручје бивало дуже под водом тако да се и данас може наћи богатство флувијалних и барских примеса. Ишак, у атару Лукићева нема мочварног земљишта и ово подручје је углавном поштеђено од обилнијих поплава и падавина и подземних вода. Земљиште је лесно, а његов је горњи слој хумизиран и представља плодан чернозем.

Историја

У Пећком катастигу се међу именима српских насеља у Банату спомиње насеље „Мартинци“ код Бечкерека. Пошто су прилози за обнову Пећке патријаршије прикупљани први пут 1660. године, забележено је у катастигу да су калуђери одсели у вароши Бечкерек, а да су приложници дошли из места по имену Мартинци. Други пут, 1666. године су калудјери поново одсели у вароши Бечкерек, а приложници су долазили из места по имену Мартинци и манастира Дреновац. Како у околини нема места које има слично име, а како део сеоског атара још од давнина носи име Мартиница, то указује да су Срби на просторима данашњег Лукићева живели још половином 17. века. Није познато какво је то насеље било и колико је имало становника, али узимајући у обзир да су у то време у Банату постојале многобројне српске насеобине са претежно номадским карактеристикама, могуће је да је, због тога што ово подручје није било под мочваром, зеленило пашњака привлачило српске номаде, који су се овде задржали. То задржавање није било краткотрајно. Имајући у виду да се насеље спомиње у Пећком катастигу из 1660-1666. године, а да се касније спомиње 1770. године, може се закључити да је то било трајно насеље.

Како је после 63. године војне управу о оквиру Тамишког баната у Банат 1778. уведена цивилна управа, дошло је до битних промена у животу становништва на овом подручју. Аустрија није дозвољавала мађарским племићима да запоседну имања за која су сматрали да имају право наслеђа, па је постојећу имовину, имања и земљу почела продавати путем лицитација заинтересованим купцима. Осиромашели мађарски племићи нису могли да се равноправно носе на лицитацијама за богаташима пристиглим са разних страна света. На продаји су се нашла читава насеља са становништвом које је живело у њима. Главни купци на овим лицитацијама су били српски, јерменски и цинцарски трговци. Велика лицитација у Банату је спроведена августа 1781. године у Темишвару. На тој лицитацији, трговац стоком, Лазар Лукач, пореклом Јермен, је купио посед Ечка, који се налазио у великобечкеречком округу у Торонталској жупанији. Посед је обухватао око 30.000 јоха (17.265 ха) земље и плаћено је за њега 217.000 флорина. Посед је обухватао општине Ечке, Клек, Јанков Мост, као и делове имања по имену Мартиница и Деспотовац. Куповином поседа Лукач је купио и становнике који су живели у насељима на имању, па тако и до тада слободне становнике Мартинице. Куповином имања је купио и титулу племића па је од тада његовом имену додавано „де Етска“. По његовом доласку у Ечку и увођењу „десетка“ и кулука на његовом имању, многи Срби, житељи Ечке и Мартинице су напустили село, а највише их је отишло у Ченту. Одласком Срба из Мартинице насеље је опустело. После смрти Лазара Лукача, посед је наследио најстарији син Јохан, који довео Немце. Јохан Лазар је 1809. године погинуо у двобоју, а пошто није имао породицу, наследио га је брат Аугустин. Тако, 1809. под Аугустином Лазаром, на поседу Ечка, у пустим Мартинцима, настала нова закупна општина, којој је Аугустин дао име Sigmundfeld (Сигмундово поље), по свом сину.

Придошли немачки колонисти су се бавили пољопривредом. Почетком Првог светског рата, они су се масовно одазвали позиву у борбу против сила Антанте. Српска војска је ушла у село 17. новембра 1918. године. Завршетком Првог светског рата и распадом аустроугарског царства овај део Баната је ушао у састав нове државе, - Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Промене које су уследиле у школству, полицији, судству и банкарском систему су имале огромне последице за становнике свих насеља са немачким живљем. Село је добило назив Мартиница, а јавне функције у месту су заузели Срби. Поред тога становници Мартинице бивају погођени Законом о аграрној реформи, па се цео период од 1921. до 1941. године може обележити као период борбе за земљу. Како је време одмицало, већина Немаца из села је прихватало судску одлуку и одустајало од своје намере да поврати земљу изгубљену аграрном реформом и почели су да купују земљу у ботошком и орловатском атару.

Немачке трупе у Другом светском рату су ушле у село 11. априла 1941, а село су ослободили Црвена армија и југословенски партизани 1. октобра 1944. После рата у село је досељавано становништво из Босне која су као учесници рата, или као жртве ратних разарања решили да напусте завичај и крену у Војводину.

Привреда

Најзначајнија привредна делатност у Лукићеву је пољопривреда. У селу постоји сва потребна инфраструктура, водовод, нова електрична мрежа, путеви, гасна мрежа, дом културе, спортски терени.

Демографија

У насељу Лукићево живи 1684 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1608 1953. 1557 1961. 1930 1971. 2091 1981. 2186 1991. 2196 2124 2002. 2164 2077

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.941	93,45%
Југословени			23	1,10%
Роми			20	0,96%
Мађари			9	0,43%
Црногорци			6	0,28%
Хрвати			6	0,28%
Словаци			5	0,24%
Румуни			3	0,14%
Македонци			3	0,14%
Руси			1	0,04%
Муслимани			1	0,04%
Бошњаци			1	0,04%
непознато			22	1,05%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	3			7
80+	9			14
75-79	24			32
70-74	54			74
65-69	57			79
60-64	57			73
55-59	46			55
50-54	96			84
45-49	100			83
40-44	71			73
35-39	69			75
30-34	55			67
25-29	61			61
20-24	77			73
15-19	75			58
10-14	61			60
5-9	60			44
0-4	43			47
просек	39.3			41.9

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 307 348 497 602 686 702 718

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 130 211 123 165 52 27 8 - 2 - 2.89

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	854	242	542	43	25	2
Женски	908	162	547	156	41	2

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	417	95	-	1	110	3	49	19	7	63
Женски	310	63	-	1	84	2	7	33	9	14
Оба	727	158	-	2	194	5	56	52	16	77
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	4	26	8	5	1	-	-	24
Женски	5	2	13	16	41	4	-	-	16
Оба	7	6	39	24	46	5	-	-	40

Галерија

• 

  Православна црква у Лукићеву

• 

  Споменик у Лукићеву на ком се некада налазила католичка црква

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лукићево

• Лукићево на мрежном месту општине Зрењанин
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)