Луко Зоре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луко Зоре

Луко Зоре.jpg
Луко Зоре

Општи подаци
Датум рођења 15. јануар 1846.
Место рођења Цавтат (Аустријско царство)
Датум смрти 9. децембар 1906.
Место смрти Цетиње (Књажевина Црна Гора)
Рад
Књига „Дубровчани су Срби“

Луко Зоре (Цавтат, 15. јануар 1846Цетиње, 9. децембар 1906), био је српски филолог и књижевник, саборски заступник у Далмацији, уредник часописа Словинац и један од најпознатијих представника дубровачких Срба католика.[1]

Биографија[уреди]

До 1897. године био је био познати филолог, књижевник, политичар и професор у дубровачкој гимназији, а потом управитељ мушке препарандије у Арбанасима код Задра.

Дана 30. јануара 1884. године, изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а од 4. фебруара 1899. постаје и дописни члан Српске краљевске академије.

Задње године живота, након пензионисања 1901, провео је у служби црногорског кнеза Николе Петровића на Цетињу. Кнез га је 1902. године, именовао за одгајатеља свог најмлађег сина Петра.[2] [3]

"Оногошт", лист из Никшића 1899. доноси чланак:

Викицитати Далмација, У Паризу је отрагу неколико дана умро ненадно Антун П. Зоре, слушалац филозофије у Сорбони. Млади Антоније био је јединац син Петра Зоре,велепосједника из Цавтата а брата српског књижевника проф. Луке Зоре. Њега жали осим родитеља и својте још и академска омладина као вјерна друга, као искреног Србина Католичке вјере, а пријатељи као врсног пријатеља. Мртво тијело пренешено је било из Париза у Цавтат, његово родно мјесто. Покој души младог Србина!“
({{{2}}})

[4]

Дела[уреди]

  • Дубровчани су Срби“, Дубровник, 1903.

Луко Зоре, Србин католик у књизи "Дубровчани су Срби" наводи мишљење Богишића о књизи "Дубровчани, јесу ли Хрвати?" у којој се анонимни аутор труди да докаже да су Дубровчани Хрвати:

Викицитати „Ваља му признати (писцу), да је врло вјешт у извртању истине, та је књига јако погибељна у рукама једног незналице, јер у њој не ће наћи него истину умјетнички изврнуту..“
({{{2}}})

[5] [6]

Референце[уреди]

  1. Ivo Banac: The Confessional Rule and the Dubrovnik Exception: The Origins of the Serb-Catholic Circle in Nineteenth-Century Dalmatia
  2. Тоља (2011), стр. 76.
  3. Srđ. Dubrovnik. 1902. 
  4. Оногошт, новине, број 27.. Никшић. 1899. 
  5. Зоре (1903), стр. 45.
  6. Srđ. Dubrovnik. 1902, pp. 593. 

Спољашње везе[уреди]