Лукреције
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| Лукреције | |
|---|---|
| Пуно име | Лукреције |
| Информације | |
| Датум рођења | око 98. п. н. е. |
| Датум смрти | 55. п. н. е. |
| Рад | |
| Епоха | Античка филозофија |
Лукреције (лат. Titus Lucretius Carus), отприлике 94(98)—55. п. н. е., римски филозоф и песник. Полудео од љубавног напитка, извршио самоубиство.
Дело Ο суштини (природи) ствари {De rerum natura), највеличанственија сачувана латинска дидактичка песма, остало је недовршено, и Цицерон га је објавио у том облику. Посвећено систематском излагању Епикурова материјализма и религиозности.
У делу се у 6 књига расправља ο учењима материјализма и како да се људи ослободе страха од богова и смрти. Епикур се слави као спаситељ. Међу физичким теоријама налазе се шарене слике из многих области људског живота и одушевљени описи великих дела и достигнућа људског ума. Преношење грчког стручног језика на латинске хексаметре представљало је подвиг који Лукрецију није увек полазио за руком.
Овај темпераментни и учени епикуровац ослања се формално на Енија и даје местимично ванредно живе описе природних појава. Песник је поставио себи задатак да, излажући Епикурову материјалистичку философију, ослободи човека верског мрака и страха од богова и смрти. Све су промене у природи, како наш песник јасним и узвишеним стилом доказује, подложне законима који не допуштају никакву интервенцију виших сила. И смрт је, према томе, сасвим природна и законита промена, па је неоправдан сваки страх од смрти и од божјег кажњавања или награђивања.
Овај најузвишенији и најхуманији дидактички еп у светској књижевности пружао је напаћеном и застрашеном човечанству све до у XIX-ти век одлично оружје у борби против верских обмана и предрасуда. Оно је у исти мах најдоследније научно схватање природе и човека. које је одиграло светско-историјску улогу за свих двадесет векова на тај начин што је у савременој песничкој форми сачувало и предало човечанству највише достигнуће грчког научног духа, материјалистичко схватање и објашњење свега живота који се збива у нама и око нас.