Лукреције
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
| Лукреције | |
|---|---|
 Биста Лукриција | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Лукреције |
| Датум рођења | око 98. п. н. е. |
| Датум смрти | 55. п. н. е. |
| Место смрти | Рим, |
| Филозофски рад | |
| Епоха | Античка филозофија |
Лукреције (лат. Titus Lucretius Carus; отприлике 94(98)—55. п. н. е.) био је римски филозоф и песник. Према изворима Јеронима Стродонског, Лукреције је полудео од љубавног напитка и извршио самоубиство.[1][2]
Његово дело Ο суштини (природи) ствари (лат. De rerum natura) представља највеличанственију сачувану латинску дидактичку песму. Иако је то дело остало недовршено, Цицерон га је објавио у том облику. Посвећено је систематском излагању Епикуровог материјализма и религиозности.
У делу се у 6 књига расправља ο учењима материјализма и како да се људи ослободе страха од богова и смрти. Епикур се слави као спаситељ. Међу физичким теоријама налазе се шарене слике из многих области људског живота и одушевљени описи великих дела и достигнућа људског ума. Преношење грчког стручног језика на латинске хексаметре представљало је подвиг који Лукрецију није увек полазио за руком.[3]
Овај темпераментни и учени епикуровац ослања се формално на Енија и даје местимично ванредно живе описе природних појава. Песник је поставио себи задатак да, излажући Епикурову материјалистичку филозофију, ослободи човека верског мрака и страха од богова и смрти. Све су промене у природи, како наш песник јасним и узвишеним стилом доказује, подложне законима који не допуштају никакву интервенцију виших сила. И смрт је, према томе, сасвим природна и законита промена, па је неоправдан сваки страх од смрти и од божјег кажњавања или награђивања.
Овај најузвишенији и најхуманији дидактички еп у светској књижевности пружао је напаћеном и застрашеном човечанству све до у 19. век одлично оружје у борби против верских обмана и предрасуда. Оно је у исти мах најдоследније научно схватање природе и човека, које је одиграло светско-историјску улогу за свих двадесет векова на тај начин што је у савременој песничкој форми сачувало и предало човечанству највише достигнуће грчког научног духа, материјалистичко схватање и објашњење свега живота који се збива у нама и око нас.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Lucretius”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 24. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Lucretius Latin poet and philosopher”. Britannica. Приступљено 24. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Lucretius”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 24. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
