Луксембург

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 49° 30'-50° 10' СГ Ш, 5° 45'-6° 30' ИГД

Велико Војводство Луксембург
Groussherzogtum Lëtzebuerg
Großherzogtum Luxemburg
Grand-Duché de Luxembourg
Застава Луксембург Грб Луксембург
Застава Грб
крилатица: Mir wëlle bleiwe wat mir sinn
(
Желимо да останемо оно што јесмо)
Химна
Ons Hémécht
Положај Луксембург
Главни град Луксембург (град)
Службени језик француски, немачки и луксембуршки
 — Велики војвода Анри
 — Премијер Гзавије Бетел
Независност: 1839. и 1867.
Површина  
 — укупно 2.586,4 km² (175)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2013. 599.840 (162)
 — густина 194,1/km² 
Валута Евро¹ (100 центи)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .lu
Позивни број +352
¹ пре 2002. Луксембуршки франак

Луксембург, или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, фр. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе [1] са истоименим главним градом (Луксембург). Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Луксембурга
Мапа Луксембурга

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 км), Белгијом (148 км) и Немачком (138 км). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Организација Интернатионале де ла франкофоније“ (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

Историја[уреди]

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа династија Луксембурга је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабзбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Холандије. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 18301839. знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :