Лумпенпролетаријат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Лумпенпролетаријат (нем. Lumpenproletariat, „пролетаријат руље“; „изношени пролетаријат“) је израз који се користи у марксистичкој идеологији како би се описала декласиране слојеве друштва који живе на његовим маргинама као што су скитнице, бескућници, просјаци, ситни криминалци, проститутке и сл.

Тај израз су први пут искористили Карл Маркс и Фридрих Енгелс у делу Немачка идеологија (1845) како би указали на разлику од у капитализму потлачене класе пролетаријата, а касније детаљно описан у спису 18. бример (1851).

Маркс је у лумпенпролетаријату видео класну фракцију која је, за разлику од пролетаријата, с обзиром на свој начин живота заинтересована за статус кво, односно економски зависна од мрвица које јој удељује буржоазија. Стога је у њему видео контрареволуционарни и реакционарни елемент.

Каснији марксистички идеолози у 20. веку, поготово Троцки, су на темељу оваквог мишљења дали објашњење за успон фашизма чије су се присталице често регрутовале из тих слојева.

Израз је касније прихваћен и стране од немарксистичких аутора, а ушао је и у свакодневни говор, па се тако у руском, шпанском и турском језику лумпен користи за дно друштва.