Лутеин
Лутеин (лат. luteus - „жуто") је један од 600 познатих природних каротеноида. То је жуто обојени липосолубилни пигмент из групе ксантофилних каротеноида (каротеноиди који садрже кисеоник). Лутеин се синтетише у биљкама и налази се у великим количинама у зеленом лиснатом поврћу, као што су спанаћ и кељ, као и у алгама и неким микроорганизмима.
У зеленим биљкама има улогу да апсорбује видљиву светлост и да штити од деловања кисеоника и светлости.
Лутеин има улогу у исхрани људи и животиња као антиоксиданс. Пронађен је, најпре, у жуманцету јајета и животињским мастима. Поред боје жуманцета, лутеин изазива жуту боју у пилећој кожи и мастима, и користи се у храни пилића у ту сврху. Људско мрежњача акумулира лутеин и зеаксантин. Ту имају улогу да заштите од зрачења мрежњаче и ефекта плаве светлости.
Лутеин је липофилни молекул и генерално је нерастворљив у води. Присуство дугог ланца коњугованих двоструких веза обезбеђује способност селективног упијања светлости. Полиенски ланац је осетљив на оксидативне деградације светлости или топлоте и хемијски нестабилан у киселинама.
Лутеин апсорбује плаву светлост и стога се појављује жута боја при ниским концентрацијама и наранџасто-црвена при високим концентрацијама. Лутеин се традиционално користи у храни пилића да обезбеди жуту боју бројлерских пилића. Лутеин, такође, резултира и тамнијом жутом бојом жуманцета. Не користи се за бојење у другим намирницама због његове ограничене стабилности, посебно у присуству других боја.
Различите научне студије су показале да постоји директна веза између уношења лутеина и пигментације у оку. Такође постоји доказ да повећање уноса лутеина и заексантина смањује ризик од развоја катаракте.
Лутеин је природни део људске исхране када се конзумира воће и поврће. За појединце који немају довољан унос лутеина, лутеином обогаћене намирнице су на располагању, или у случају старијих људи са слабом апсорпцијом дигестивног систем. Од 1996. лутеин је уврштен у листу дијететских суплемената. Иако не постоји препоручени дневни унос лутеина као за остале хранљиве материје, позитивни ефекти су видљиви код уноса од 6-10 мг дневно.
Као додатак храни, лутеина има Е број Е161б (ИНС број 161б) и добија се из латице невена. У таквом облику одобрен за употребу у ЕУ, Аустралији и Новом Зеланду, али је забрањен у САД.
Спољашње везе [уреди]
- Lutein Information Bureau
- Лутеин Мerriam-webster dictionary
- [http://www.iovs.org/content/41/11/3322.full Influence of Lutein Supplementation on Macular Pigment, Assessed with Two Objective Techniques,
Tos T. J. M. Berendschot, R. Alexandra Goldbohm, Wilhelmina A. A. Klöpping, Jan van de Kraats, Jeannette van Norel and Dirk van Norren]
- [http://www.iovs.org/content/42/8/1873.full Macular Pigment and Lutein Supplementation in Retinitis Pigmentosa and Usher Syndrome
Tomas S. Aleman, Jacque L. Duncan, Michelle L. Bieber, Elaine de Castro, Daniel A. Marks, Leigh M. Gardner, Janet D. Steinberg, Artur V. Cideciyan, Maureen G. Maguire and Samuel G. Jacobson]
- [http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0014483501911261 Macular Pigment and Lutein Supplementation in Choroideremia
Jacque L. Duncana, Tomas S. Alemana, Leigh M. Gardnera, Elaine De Castroa, Daniel A. Marksa, Jessica M. Emmonsa, Michelle L. Biebera, Janet D. Steinberga, Jean Bennetta, Edwin M. Stoneb, Ian M. MacDonaldc, Artur V. Cideciyana, Maureen G. Maguirea, Samuel G. Jacobsona]
