Луције Вер
Из Википедије, слободне енциклопедије
Луције Цејоније Комод Вер Јерменијак (рођен 15. децембра 130. године, умро 169. године - 169) познат је као Луције Вер. Био је римски цар са Марком Аурелијем од 161. године, па до своје смрти.
Луције Вер је био син Авидије и Луција Елија, који је био предвиђен да наследи цара Хадријана. Али, Луције Елије је умро 138. године, па је Хадријан изабрао Антонина Пија за свог наследника, под условом да Антонин адоптира Луција Вера и Марка Аурелија, Хадријановог нећака. Луције Вер је био ученик чувеног оновременог научника Марка Корнелија Фронтона.
Каријера Луција Вера је почела 153. године, када је постао квестор, а идуће године је био конзул. 161. заједно са Марком Аурелијем поново је постао конзул. Антонин Пије је умро 7. марта 161. године и наследио га је Марко Аурелије. Луције Вер је постао савладар, што се први пут догодило у историји Римског царства. Званично су оба цара имала једнаку власт, али је Марко Аурелије у стварности имао већу власт. Луције Вер је вршио контролу над војскама. Марко Аурелије је дао Веру своју кћер Луцију за жену. Заједно су имали троје деце.
Између 162. и 166. године Луције Вер је био на Истоку, командујући у рату против Парћана. У овом рату била је уништена Селеукија на Тигру, а палата парћанских краљева у Ктесифону је била спаљена 164. године. Римске легије су продрле све до Медије те године. Вологез IV парћански краљ је морао да препусти западну Месопотамију Римљанима. Луције Вер је био одличан командант. Приликом повратка у Рим, Луције Вер је добио право на тријумф, као и надимак "Јерменски".
Следеће две године је провео у Риму. Живео је препуштајући се разним уживањима, разним светковинама. Нарочито се окренуо играма у цирку. Марко Аурелије није одобравао овакво понашање, али Луције Вер је и даље ефикасно обављао своје дужности.
У пролеће 166. године дошло је до рата на Дунаву са Алеманима и Маркоманима. Рат је трајао све до 180. године, али Луције Вер није доживео његов крај. 169. године, када су се Луције Вер и Марко Аурелије вратили са бојишта, код Вера су се појавили симптоми тровања храном. Умро је после неколико дана. Ипак, можда је узрок његове смрти куга.
Марко Аурелије је ожалио свог адоптивног брата, без обзира што се није увек са њим добро слагао. После сахране, сенат је прогласио Луција Вера за бога.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235 - 284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284 - 395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395 - 476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395 - 1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш
