Луције Мумије Ахаик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Луције Мумије Ахаик или Луције Мумије Ахајац (лат. Lucius Mummius Achaicus) је био римски војсковођа и државник. Након окончања Четвртог македонскога рата, Квинт Цецилије Метел Македонац је успешно започео рат са Ахајцима. Ахаик је окончао Ахајски рат победом код Коринта. Након уласка у Коринт по наређењу Сената спалио је и срушио Коринт 146. п. н. е, становништво побио или продао у робље, а коринтско благо пренео у Рим.

Претор у Хиспанији[уреди]

Његов отац, Луције Мумије Старији, био је народни трибун 187. п. н. е. Луције Мумије Ахаик је изабран за претора 154. п. н. е. Као провинцију добио је Даљњу Хиспанију. У Лузитанији је 155. п. н. е. избила побуна у којој су учествовали Ветони и Бластофеничани.[1] Пре Ахаиковог доласка победили су римску војску. Ахаик је 154. п. н. е. дошао из Рима са новом војском, победио је Луситанце и онда их је гањао не држећи се војног поретка, па се непријатељ успео престројити и у контранападу победити и побити око 9.000 римских војника.[2] Ахаик се након тога повукао, избегавао је битку и увежбавао је војску.[3] Остао је у Хиспанији и током 153. п. н. е. Луситанци су се након победе охрабрили да су не само дошли до Гиблтара, него су деломично прешли и у Африку. Ахаик је након тога успео да ослободи један велики град опсаде и да победи велику непријатељску војску.[4] По повратку у Рим му је одобрен тријумф.

Победа над Ахајцима[уреди]

Изабран је за конзула 146. п. н. е. заједно са Гнејем Корнелијем Лентулом. Квинт Цецилије Метел Македонац победио је Андриска 148. п. н. е. и након тога Македонија је постала римска провинција. Почетком 146. п. н. е. Метел је у бици код Скарфеје победио ахајску и тебанску војску, којом је командовао Критолај. Међутим није окончао рат пре Ахаиковог доласка. Ахајска војска реорганизовала се код Мегаре и команду је након Критолајеве смрти преузео Дијеј.[5] Мегара се предала, а Ахајци су се повукли на Коринтску превлаку и тада је стигао Ахаик, који је Метела послао у Македонију.[6] Са Ахаиком је дошао и Луције Аурелије Орест и на Коринтској превлаци Ахаик је сачекао да му се окупи сва војска. Располагао је са 3.500 коњаника и 23.000 пешака.[7] У бици крај Коринта Ахаик је до ногу потукао ахајску војску, коју је предводио Дијеј.[8]


Спаљивање и рушење Коринта[уреди]

Део Ахајаца се најпре склонио у Коринт, а онда су побегли, а заједно са њима и већина Коринћана.[9] Трећи дан након битке Ахаик је са војском ушао у Коринт и тада је побио већину мушког становништва, а жене и децу је продао у робље.[10] Коринт је био богат уметничким сликама, киповима и занатским радовима, а све то благо однесено је у Рим. Коринт је спалио и срушио по наређењу Сената.[11] Срушио је и Тебу и Халкиду и бедеме свих градова, који су ратовали против Рима.[12] Становништво је разоружао и уместо демократија успоставио је олигархије.[13] Укинуо је Ахајски савез и Беотијску конфедерацију.[14]

Проконзул[уреди]

Ахаик је остао у Грчкој и током 145. п. н. е. у функцији проконзула. Стекао је поштовање својом праведеношћу и добром администрацијом. Један је од ретких римских војсковођа који су одали поштовање грчкој религији. Посветио је кип Зевса у Олимпији. По повратку у Рим одобрен му је тријумф због победе над Ахајцима.[15] У победничкој поворци налазила се колона кола препуна ратнога плена велике уметничке вредности.[16] Један значајан део уметничкога блага дао је краљу Пергама.

Цензор[уреди]

Ахаик је изабран за цензора 142. п. н. е. заједно са Сципионом Емилијаном.[17] Њих двојица су се често препирала.[18] Сципион је био превише крут и строг, па је много сенатора и витезова позвао на одговорност. За разлику од њега, Ахаик не само да никога није кажњавао, већ је многима укинуо казну, којом их је пре тога Сципион казнио.[19] Ахаик је био добродушне нарави. Иако је донео у Рим огромно благо из Грчке, умро је релативно сиромашан.

Референце[уреди]

  1. ^ Апијан , Хиспански ратови, 56
  2. ^ Апијан, Хиспански ратови, 56
  3. ^ Апијан, Хиспански ратови, 57
  4. ^ Апијан, Хиспански ратови', 57
  5. ^ Паусанија 7.15.7
  6. ^ Паусанија 7.16.1
  7. ^ Паусанија 7.16.1
  8. ^ Паусанија 7.16.3
  9. ^ Паусанија 7.16.7
  10. ^ Паусанија 7.16.8
  11. ^ Ливије, Периохе, 52
  12. ^ Ливије, Периохе, 52
  13. ^ Паусанија, 7.16.9
  14. ^ Паусанија, 7.16.3
  15. ^ Ливије, Периохе, 52
  16. ^ Ливије, Периохе, 52
  17. ^ Касије Дион, Фрагм. 76
  18. ^ Касије Дион, Фрагм. 76
  19. ^ Касије Дион, Фрагм. 76