Лучано Сушањ

Лучано Сушањ Личне информације Пуно име Лучано Сушањ Датум рођења 10. новембар 1948. Место рођења Ријека, ФНРЈ Држављанство  СФРЈ данас  Хрватска Висина 1,85 Тежина 73 Клуб АК Кварнер Ријека Спортске информације Спортска каријера 1966 — 1976 Атлетске дисциплине 400 м и 800 м Лични рекорди 400 м (отв.) - 45,93, (1973.) — 400 м (зат.) 46,38, (1973.) — 800 м (отв.) 1:44,07, (1974.)   Успеси и медаље 800 м Европска првенства на отвореном Злато 1974. Рим 1:44,07 Европска првенства у дворани Злато 1974. Гетеборг 1:48,07 400 м Европска првенства у дворани Злато 1973. Ротердам 46,38 Медитеранске игре Бронза 1971. Измир 47,2

Лучано Сушањ (хрв. Luciano Sušanj; Ријека, ФНРЈ, 10. новембар 1948), је југословенски атлетичар, хрватски политичар и спортски радник. Сушањ је почетком 1970 година имао успешну међународну спортску каријеру у трчању на 400 и 800 метара. Најпознатији је по титули европског првака на 800 метара освојеној на Европском првенсту 1974. у Риму.

Сушањ је започео политичку каријеру, уласком у Хрватски сабор 1990 и 2000. Године 2000 изабран је за председника Атлетског савеза Хрватске, а ксније и за потпедсеника Олимпијског комитета Хрватске.

Спортска каријера

Лучано Сушањ се почео бавити атлетиком у родном граду као јуниор у АК Кварнер из Ријека. У 1966 и 1967 са клубом је освојио укупно пет медаља, такмичећи су на 100 м., 400 м., штафети 4 х 100 метара и 400 метара са препонама у националном јуниорској конкуренцији Године 1969. постао је првак Југославије на 400 метара и освојио златну медаљу у истој дисциплини на Балканским играма. .Његов тренер је био Жељко Лесковац.

Почетком 1970-их Сушањ се све више фокусирао са 400 на 800 метара. Његови успеси на 800 метара појављују се 1973, када је освојио првенство Југославије и златну медаљу на Балканским играма, понављајући и свој успех из 1969. на 400 метара. Исте године, 11. марта Сушањ је постао европски првак у дворани на 400 метара, са 46,38 сек. што је био светски рекорд у дворани., који је оборен 6 година касније а још је актуелни рекорд Хрватске.

У својој чувеној трци, у финалу трке на 800 метара на Европског првенства 1974. у Риму, Сушањ је искористио своју спринтерску брзину у последњих 200 метара, а победио је у трци са две и по секунде предности пред, миљеником домаће публике и актуелним светским рекордером Марчелом Фијасконаром, као и тада 19-годишњим Стивом Оветом.

После његове изненадне победе у Риму, Сушањ је скоро нестао са атлетике сцене. У то време у атлетици није било новца, уз тренинг требало је обезбедити породицу (жена и двоје деце) и радити у исто време. Није био задовољан припремама за Летње олимпијске игре 1976., поготово што је годину дана пре био на одслужењу војног рока. Такмичио се на Олимпијским играма у Монтреалу, где је био шести у финалу трке на 800 метара (1:45,75). Месец дана након олимпијских игара са 28 година, престао се бавити атлетиком. Посветио се студирању. Завршио је педагошку академију и до 1990 радио као секретар СИЗ-а за физичку културу у Ријеци.

Године 2002, хрватски атлетски савез прогласио је Лучана Сушња најбољим хрватским атлеичарем свих времена у мушкој конкуренцији.

Политичка каријера

На првим демократским изборима у Хрватској, добио је место у хрватском Сабору и био посланик до 1992. У 1990-им, био је заменик градоначелника Ријеке и председник Савеза Приморско-горанске, регионалне странке у Приморско-горанској жупанији.

Године 2000. Сушањ је поново изабран за хрватски Сабор, и постао председник Хрватког атлетског савеза и потпредседник Хрватског олимпијског комитета [3] [16]. У 2002. кандидовао се за председника Олимпијског комитета хрватске, али је изгубио од Златка Матеше. У 2003. Сушањ је напустио савез Приморско-горанске странке због неслагања са председником Николом Иванишем, и ушао у новоформирану Аутономну регионалну странку, чији је један од кооснивача .

Спољашње везе

• Биграфија и олимпијски резултати Лучана Сушња
• Лучана Сушња на сајту ИААФ