Луј Адамич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј Адамич

Louis Adamic.jpg
Луј Адамич

Информације
Датум рођења 21. март 1898.
Место рођења Прапроче при Гросупљу (Аустроугарска монархија)
Датум смрти 4. септембар 1951.
Место смрти Милфорд (САД)
Дела
Потпис

Луј Адамич (сл. Alojz Adamič, енгл. Louis Adamic; Прапроче при Гросупљу, 21. март 1898Милфорд, 4. септембар 1951) је био амерички књижевник словеначког порекла.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. марта 1898. године у Прапрочу при Гросупљу. Гимназију је похађао у Љубљани до 1913. године, када је искључен због учествовања у тајном противаустријском покрету. После тога је отишао у САД. Био је дописник „Гласа народа“ од 1915. до 1917. године. После тога је као добровољац Америчке војске учествовао у Првом светском рату у Француској. Од 1920. до 1930. гоидне, углавном је живео у Калифорнији, а 1930. се преселио у Милфорд, Њу Џерзи.

Године 1932. вратио се у Југославију, где се повезао са словеначким интелектуалцима, попут Отона Жупанчича, Јосипа Видмара, Едварда Кардеља, Бориса Кидрича и осталих. Протестовао је против режима Шестојануарске диктатуре. Наредне године се вратио у САД и написао дело „The Natives Return“ (1934).

Током Другог светског рата подупирао је Народноослободилачки покрет Југославије и објављивао два сопствена билтена, „War and Postwar“ и „Trends & Tides“. Адамич је био на водећим положајима у организацијама „Writers' War Board“, „World Peace Ways“ и „American Committee for Free Yugoslavia“. Био је оснивач и први председник Удруженог одбора америчких Југословена. Након капитуалције Италије 1943, упутио је председнику Френклину Рузвелту захтев за уступање Југославији Словеначког приморја, Истре, Ријеке и Задра. Године 1944, у више је наврата успоставио контакте са представницима НОП-а у Лондону и са Јосипом Брозом Титом у Барију.

Године 1949. дуже је време боравио у Југославији. После рата углавном се борио за демократска права у САД и залагао за социјалистичку Југославију. Још пре рата, Адамич је у САД био уврштен у списак комуниста, иако је био само освештени књижевник и публициста. Макартијева администрација осујетила је објављивање његовог дела „The Eagle and the Roots“ 1950. године. Дело му је објављено тек 1952, али изнимно осакаћено.

Након два покушаја атентата и претњи, 4. септембра 1951, Адамича су пронашли мртвог у његовом спаљеном дому у Милфорду. Резултат истраге власти никад нису објавиле. Будући да је тада у Југославији трајао сукоб између Тита и Стаљина, амерички медији су претпоставили да су га убили припадници НКВД-а, али то никад није доказано.

Након смрти, амерички Словенци откупили су његову књижевну оставштину, а у родној кући у Словенији отворен је спомен-музеј.

Литерарно стваралаштво[уреди]

Главне теме његових дела биле су исељеништво, те социјални и политички проблеми у САД. У амерички књижевност ушао је новелом „Bobrunks“ (1928). Изузетну пажњу побудио је књигом „Динамит“ (1931) у којој је реалистички приказао социјално израбљивање америчког радника. Неке од књига у којима се бавио исељеништвом су „Grandsons“ (1935), „The Cradle of Life“ (1936) и остало. Године 1932, примио је Гугенхајмову стипендију за дело „Laughing in the Jungle“. Његова новела „Енигма“ ушла је у антологију најбоље кратке прозе после 1931. године. Нека његова дела су преведена на словеначки језиксловеначки и остале језике.

Остала дела:

  • „The Native's Return“, 1934.
  • „The House in Antigua“, 1937.
  • „My America“, 1938.
  • „From Many Lands“, 1940.
  • „Two-Way Passage“, 1941.
  • „My Native Land“, 1943.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]