Луј Барту
| Луј Барту | |
Луј Барту |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 25. август 1862. |
| Место рођења | Олорон Сен Мари (Француска) |
| Датум смрти | 9. октобар 1934. |
| Место смрти | Марсељ (Француска) |
| уреди |
|
Жан Луј Барту (фр. Jean Louis Barthou; 1862–1934) је био француски адвокат, политичар и министар.
Родио се у мјесту Олорон-Сен-Мари, у департману Атлантски Пиринеји 25. август 1862. године.
Непосредно пред Први светски рат, године 1913. постао је премијер Француске.
Као министар председник 1913—14. истакао се увођењем трогодишње војне обасвезе и развијањем ратног ваздухопловства. Као министар спољних послова (1934.) радио је на зближавању Француске и СССР-а и стварању услова за његово примање у Лигу народа.
Увиђајући опасност која је запретила Француској доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933., настојао је да дође до зближавања између Француске са једне стране и Пољске, Чехословачке, Румуније и Југославије на другој страни, па је зато у пролеће 1934. посетио престонице тих држава.
Погинуо је као жртва атентата у Марсеју 9. октобра 1934, заједно са краљем Александром, у току својих напора да веже Југославију за француски систем безбедности. Атента су извршили чланови усташке и ванчамихајковске терористичке организације у служби Хитлера и Мусолинија.
Био је примарна фигура иза француско-совјетског пакта, којег је потписао његов наследник Пјер Лавал.
Истакао се као писац (студуије о Мирабоу, Ламартину и француској револуцији) те да је 1918. постао члан Француске академије.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Бартуов гроб
- Текст др. Радована Самарџића унив. проф. Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980 књига прва стр. 514.