Магдалена Малејева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Магдалена Малејева

{{{опис_слике}}}


Професионална каријера:
{{{проф. каријера}}}
Надимак/ци: Маги
Држава: Застава Бугарске Бугарска
Пребивалиште: Софија, Бугарска
Датум рођења: 1. април 1975.
Место рођења: Софија, Бугарска
Висина: 1,68 m
Маса: 59 kg
Игра: Десном руком
Зарада: 4.398.582$
Појединачно
Победе–порази: 493–290
Освојени турнири: 10 ВТА, 1 ИТФ
Изгубљена финала: {{{финала}}}
Најбољи пласман: Бр. 4 (29. јануар 1996)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 4. коло (1991, 1993–94, 2002)
Француска Ролан Гарос 4. коло (1993, 1996, 2003–04)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4. коло (2001–02, 2004–05)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ЧФ (1992)
Парови
Победе–порази: 121–133
Освојени турнири: 5 ВТА, 1 ИТФ
Изгубљена финала: {{{финаладубл}}}
Најбољи пласман: Бр. 13 (2. фебруар 2004)

Подаци од дана, 16. августа 2009

Портал Portal icon.svg Тенис

Магдалена Малејева (буг. Магдалена Малеева; рођена 1. априла 1975) је бивша бугарска тенисерка. У својој каријери, освојила је десет турнира у појединачној и пет турнира у конкуренцији парова и достигла четврто место на ВТА листи.[1] Њене старије сестре Мануела и Катерина такође су се успешно бавиле професионалним тенисом. Малејева је професионалну каријеру прекинула у октобру 2005. године.

Детињство и каријера ван тениса[уреди]

Магдалена Малејева рођена је 1. априла 1975. у Софији, као трећа и најмлађа кћерка Јулије Берберијан и Георгија Малејева. Јулија Берберијан, потомак угледне јерменске породице која је након масакрирања Јермена у доба Османског царства 1896. избегла у Бугарску, била је најбоља бугарска тенисерка током шездесетих година двадесетог века, а касније је водила и Фед куп репрезентацију Бугарске.[2] Након завршетка своје каријере, Берберијан је почела да ради као тениски тренер, и представила тенис својим трима кћеркама — Катерини, Мануели и Магдалени — а све три су касније постале професионалне тенисерке, и нашле се међу шест најбољих тенисерки на свету. 1989. Малејева је срушила рекорд своје сестре Мануеле и постала најмлађи бугарски национални шампион икада.[2]

Малејева се током деведесетих година била члан опозиције која се борила за пад комунизма у Бугарској.[3] Поседује фирму Capasca, која се бави дизајнирањем мушке и женске одеће и ентеријера.[3] Заједно са мајком и сестрама у Софији је 2005. отворила тениски клуб Малееви.[3][4] Такође је активиста у борби за заштиту природе и животне средине, и производњу органске хране.[5] 27. јуна 2007. Малејева је родила своје прво дете, кћеркицу Јулију, а 31. децембра 2008. и сина Марка.

Тениска каријера[уреди]

Малејева је професионалну каријеру почела 1989. године, по први пут играјући на турнирима које је организовала Међународна тениска федерација и Женска тениска асоцијација. Годину дана пре тога, са свега тринаест година, постала је најмлађи бугарски национални шампион у тенису, срушивши рекорд који је постигла њена сестра Мануела.[2] Само годину дана касније стигла је до четвртфинала ИТФ турнира у Барију.[6] Следеће године дебитовала је и на гренд слем турнирима, и то на Отвореном првенству Француске, на коме је достигла треће коло, а 1991. на Отвореном првенству Аустралије изгубила је у четвртом колу од сестре Катерине. Са седамнаест година, 1992, Малејева осваја свој први појединачни турнир у каријери, у Сан Марину.

Сестре Малејеве 1990. ушле су у историју као прве три сестре које су се нашле у главном жребу једног гренд слем турнира, на Ролан Гаросу.[2] 1993. улазе у историју као прве три сестре које су све биле носиоци на чак три гренд слем турнира — Отвореном првенству Аустралије, Ролан Гаросу и Вимблдону — а на Ролан Гаросу и Отвореном првенству Сједињених Држава све три су стигле чак до четвртог кола.[2] Све три су током своје каријере биле међу десет најбољих тенисерки на свету, а у периоду од 14. јуна до 4. јула 1993. Магдалена је заузимала 11. место, Мануела 12, а Катерина 13. место на ВТА листи.[2] Сестре су такође бугарску Фед куп репрезентацију водиле то четвртфинала Светске групе 1992. и 1994. године, а њихова мајка је била капитен; током Фед купа 1996. сестре су по први пут у каријери играле у свом родном граду Софији.[2] Магдалена Малејева се 1993. по први пут квалификовала за ВТА првенство, али ју је већ у првом колу поразила Анке Хубер.[6] Следеће године успела је да освоји два турнира у низу, Цирих и Куп Кремља, као и да однесе победе над високо рангираним тенисеркама као што су Мартина Навратилова и Штефи Граф.[6]

Током своје каријере, Магдалена Малејева је играла чак тридесет и три ВТА финала; од тога је тријумфовала у десет појединачних у пет у категорији парова, а изгубила у једанаест појединачних и у седам финала у тимској конкуренцији. Три пута је представљала Бугарску на Олимпијским играма1992. у Барселони, 1996. у Атланти и 2004. у Атини.[7] Освајала је турнире на све четири подлоге. Достигла је четврто коло на свим гренд слем турнирима, а на Отвореном првенству Америке 1997. и четвртфинале, у којем ју је савладала њена сестра Мануела. Заједно са својим сестрама, Малејева је најуспешнија бугарска тенисерка икада. Из света професионалног тениса повукла се у октобру 2005. године, након сезоне коју су понајвише обележиле многобројне повреде.[6]

Резултати против сестара[уреди]

Магдалена Малејева се са сестром Катерином састајала четири пута — на Отвореном првенству Сједињених Држава 1990. и 1993, Отвореном првенству Аустралије 1991. и Канада опену 1991. У сва четири сусрета тријумфовала је Катерина.[8] Са другом сестром, Мануелом, састала се два пута на Канада опену 1990. и на Отвореном првенству Америке 1992, а и оба меча је предала.[9]

Награде[уреди]

ВТА финала[уреди]

Победе појединачно (10)[уреди]

Легенда
Тијер I (2)
Тијер II (2)
Тијер III (3)
Тијер IV (3)
Гренд слем (0)
ВТА шампионат (0)
Бр. Датум Турнир Локација Подлога Противница Резултат'
1. 26. јул 1992. Сан Марино опен Сан Марино, Сан Марино Шљака Италија Федерика Бонсињори 7–6(3), 6–4
2. 25. септембар 1994. Куп Кремља Москва, Русија Тепих Италија Сандра Ћекини 7–5, 6–1
3. 9. октобар 1994. Цирих опен Цирих, Швајцарска Тепих Белорусија Наташа Зверева 7–5, 3–6, 6–4
4. 12. фебруар 1995. Чикаго опен Чикаго, САД Тепих Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд 7–5, 7–6
5. 24. септембар 1995. Куп Кремља Москва, Русија Тепих Русија Јелена Макарова 6–4, 6–2
6. 5. новембар 1995. Оукленд опен Оукленд, САД Тепих Јапан Ај Сугијама 6–3, 6–4
7. 21. новембар 1999. Тајланд опен Патаја Сити, Тајланд Тврда Луксембург Ен Кремер 4–6, 6–1, 6–2
8. 22. април 2001. Велика награда Будимпеште Будимпешта, Мађарска Шљака Луксембург Ен Кремер 3–6, 6–2, 6–4
9. 6. октобар 2002. Куп Кремља Москва, Русија Тепих Сједињене Америчке Државе Линдзи Девенпорт 5–7, 6–3, 7–6
10. 15. јун 2003. ДФС класик Бирмингем, Уједињено Краљевство Трава Јапан Шинобу Асагое 6–1, 6–4

Порази појединачно (11)[уреди]

Легенда
Тијер I (2)
Тијер II (4)
Тијер III (3)
Тијер IV (1)
Гренд слем (0)
ВТА шампионат (0)
Бр. Датум Турнир Локација Подлога Противница Резултат'
1. 26. април 1991. Хрватска опен Бол, Хрватска Шљака Италија Сандра Ћекини 4–6, 6–3, 5–7
2. 10. јануар 1993. Бризбејн интернешонал Бризбејн, Аустралија Тврда Шпанија Кончита Мартинез 3–6, 4–6
3. 10. април 1995. Куп породичног круга Хилтон Хед, САД Шљака Шпанија Кончита Мартинез 1–6, 1–6
4. 21. мај 1995. Берлин опен Берлин, Немачка Шљака Шпанија Кончита Мартинез 4–6, 1–6
5. 1. октобар 1995. Лајпциг опен Лајпциг, Немачка Тепих Немачка Анке Хубер предат меч
6. 26. мај 1996. Мадрид опен Мадрид, Шпанија Шљака Чешка Јана Новотна 6–4, 4–6, 3–6
7. 29. септембар 2000. Фортис шампионат Луксембург, Луксембург Тврда Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати 6–4, 1–6, 4–6
8. 18. фебруар 2001. Ница опен Ница, Француска Тврда Француска Амели Моресмо 2–6, 0–6
9. 30. септембар 2001. Лајпциг опен Лајпциг, Немачка Тепих Белгија Ким Клајстерс 1–6, 1–6
10. 27. октобар 2002. Фортис шампионат Луксембург, Луксембург Тврда Белгија Ким Клајстерс 1–6, 2–6
10. 8. фебруар 2004. Токио опен Токио, Јапан Тврда Сједињене Америчке Државе Линдзи Девенпорт 4–6, 1–6

Победе у паровима (5)[уреди]

Легенда
Тијер I (1)
Тијер II (2)
Тијер III (1)
Тијер IV (1)
Гренд слем (0)
ВТА шампионат (0)
Бр. Датум Турнир Локација Подлога Партнерка Противнице Резултат
1. 26. април 1991. Хрватска опен Бол, Хрватска Шљака Италија Лаура Голароса Италија Лаура Гароне
Италија Сандра Ћекини
предат меч
2. 17. фебруар 2002. Дијамантске игре Антверпен, Белгија Тврда Швајцарска Пати Шнидер Француска Натали Деши
Сједињене Америчке Државе Мајлен Ту
6–3, 6(3)–7, 6–3
3. 30. март 2003. Мајами опен Мајами, САД Тврда Јужноафричка Република Лизел Хубер Јапан Шинобу Асагое
Јапан Нана Мијаги
6–4, 3–6, 7–5
4. 4. април 2003. Варшава опен Варшава, Пољска Шљака Јужноафричка Република Лизел Хубер Грчка Елени Данилиду
Италија Франческа Скјавоне
3–6, 6–4, 6–2
5. 8. јануар 2005. Гоулд Коаст класик Гоулд Коуст, Аустралија Тврда Русија Јелена Лиховцева Италија Силвија Фарина Елија
Италија Марија Елена Камерин
6–3, 5–7, 6–1

Порази у паровима (7)[уреди]

Легенда
Тијер I (1)
Тијер II (3)
Тијер III (3)
Тијер IV (0)
Гренд слем (0)
ВТА шампионат (0)
Бр. Датум Турнир Локација Подлога Партнерка Противнице Резултат'
1. 19. октобар 1990. Велика награда Поршеа Филдерштат, Немачка Тепих Бугарска Катерина Малејева Аргентина Мерседес Пас
Шпанија Аранча Санчез Викарио
2–6, 6–4, 3–6
2. 26. октобар 1990. Шампионат Мидленд банка Брајтон, Уједињено Краљевство Тепих Бугарска Катерина Малејева Чешка Хелена Сукова
Француска Натали Тозија
2–6, 6–0, 0–6
3. 14. фебруар 1993. Јапан опен Осака, Јапан Тврда Швајцарска Мануела Малејева Чешка Јана Новотна
Летонија Лариса Савченко
1–6, 3–6
4. 26. април 1993. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Швајцарска Мануела Малејева Шпанија Кончита Мартинез
Шпанија Аранча Санчез Викарио
6–4, 1–6, 0–6
5. 23. јун 2002. Ордина опен Хертохенбос, Холандија Трава Немачка Бјанка Ламаде Аустралија Кетрин Беркли
Немачка Мартина Милер
4–6, 5–7
6. 11. јануар 2004. Гоулд Коаст класик Гоулд Коуст, Аустралија Тврда Јужноафричка Република Лизел Хубер Русија Светлана Кузњецова
Русија Јелена Лиховцева
3–6, 4–6
7. 8. фебруар 2004. Јапан опен Токио, Јапан Тврда Русија Јелена Лихоцвева Зимбабве Кара Блек
Аустралија Рене Стабс
0–6, 1–6

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]