Маглај
| Маглај |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Општина Маглај |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 7.957 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74250 |
| Позивни број | 032 |
Координате: 44° 32′ 60" СГШ, 18° 06′ 00" ИГД
Маглај је градско насеље и сједиште Општине Маглај, једне је од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је по попису становништва 1991. живело 7957 становника, а у целој општини 43.388.
Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.
Садржај |
Историја [уреди]
Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.
У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф - пашина џамија Куршимлија, Фазли пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).
За време грађанског рата у Босни и Херцеговини 1992—1995. Маглај је је претрпео доста штете.
Становништво [уреди]
| За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Маглај |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.
Насељено место Маглај, национални састав [уреди]
| Maglaj | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 4.292 (53,93%) | 3.422 (49,50%) | 3.421 (57,47%) | |||
| Срби | 1.975 (24,82%) | 1.585 (22,92%) | 1.593 (26,76%) | |||
| Хрвати | 446 (5,60%) | 416 (6,01%) | 582 (9,77%) | |||
| Југословени | 1.026 (12,89%) | 1.419 (20,52%) | 197 (3,30%) | |||
| остали и непознато | 218 (2,73%) | 71 (1,02%) | 159 (2,67%) | |||
| укупно | 7.957 | 6.913 | 5.952 | |||
Познате личности [уреди]
- Цвијетин Тодић, четнички комендант са Озрена
- Едхем Мулабдић, књижевник