Магна карта
Из Википедије, слободне енциклопедије
(Преусмерено са Магна Карта)
Магна карта (лат. Magna Carta, „Велика повеља“, или буквално „Велики папир“) је енглеска повеља из 1215. која је ограничила моћ енглеских краљева, конкретно Краља Џона. Магна карта је настала као резултат неслагања између римског Папе и Краља Џона и његових барона у погледу краљевских права: Магна карта је захтевала од краља да се одрекне одређених права и да поштује одређену законску процедуру, као и да прихвати да краљева воља може бити ограничена законом. Магна карта је први корак дугог историјског процеса који је довео до владавине уставног закона.
