Магнезијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Магнезијум (12Mg)
Na - Mg - Al
 
Be
Mg
Ca  
 
 
Mg-TableImage.png

Mg,12.jpg

Општи подаци
Припадност скупу земноалкални метали
група, периода IIA, 3,
густина, тврдоћа 1738 kg/m3, 2,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 24,305 u
атомски радијус 150 (145) pm
ковалентни радијус 130 pm
ван дер Валсов радијус 173 pm
електронска конфигурација [Ne]3s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 923 K (650 °C)
температура кључања 1.363 K (1090 °C)
молска запремина 14,00×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 127,4 kJ/mol
топлота топљења 8,954 kJ/mol
брзина звука 4.602 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,31 (Паулинг)
1,23 (Алред)
специфична топлота 1020 J/(kg*K)
специфична проводљивост 22,6×106 S/m
топлотна проводљивост 156 W/(m*K)
I енергија јонизације 737,7 kJ/mol
II енергија јонизације 1450,7 kJ/mol
III енергија јонизације 7732,7 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Магнезијум (Mg, латински - magnesium) је земноалкални метал IIAгрупе.[1] Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2. Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала.


Стабилни изотопи магнезијума су:

  • 24Mg
  • 25Mg и
  • 26Mg.

Да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен 1808. године од стране Humphry Davy-а

Заступљеност и добијање[уреди]

Магнезијум је заступљен у земљиној кори у количини од 2,74%. У природи се магнезијум веома често налази везан у виду силиката, али са становништа добијања најважнији минерали су му: доломита, магнезита, карналита, калцита и карбоната. У морској води је заступљен у количини од 1200 ppm (енгл. parts per million), у облику раствора соли Mg2+.

Намирнице које су најбогатије магнезијумом су (у 100 грама намирница):

Једињења[уреди]

Најважнија магнезијумова једињења су: магнезијум оксид (MgO) магнезијум хидроксид (Mg(OH)2) и његове соли. Водени раствори у којима је велика концентрација Mg2+ имају горак укус.[2]

Легуре магнезијума и бакра су веома издржљиве механички са једном од најмањих густина међу легурама.

Хемијске особине[уреди]

Метални магнезијум се веома лако оксидује на ваздуху, али слично као и код алуминијума процес корозије магнезијума се зауставља због пасивизације. Када се отстрани горњи слој магнезијума који је оксидивао чист магнезијум веома лако реагује са водом градећи хиодроксид. Магнезијум редукује већину оксида чак и угљен (IV)-оксид. Магнезијум гори у угљеник (IV)-оксиду(који служи за гашење пожара) и редукује га при чему се ствара MgO и ослобађа се угљеник у виду чађи.

Катјони Mg2+ спадају у V групу катјона.

Примена[уреди]

Као редукционо средство магнезијум се користи за добијање метала из њихових оксида, као и за катодну заштиту метала од корозије. Легуре магнезијума са бакром се користе у авио-индустрији као и у космичкој индустрији, тамо где су легуре титанијума и алуминијума сувише тешке. У сличним ситуацијама се користе и легуре алуминијума са магнезијумом.

Биолошки значај[уреди]

Магнезијум улази у састав хлорофила, јони магнезијума играју битну улогу у одржању осмотског притиска у крви и другим ткивима и у прослеђивању импулса у нервном систему.

Дневне потребе за магнезијумом код одраслог човека износе између 300-400 mg и премда магнезијума у природној средини има у намирницама које користи човек, магнезијума је све мање због ђубрења хемијским једињењима која садрже калијум. Међу последице недостатка магнезијума спадају и: прекомерна употреба алкохола, стрес, прекомерно коришћење масних намирница, пропадање бубрега.

Показатељи недостатка магнезијума могу да бити: нагла вртења у глави, пораст опадања косе, ломљење ноктију, кварење и ломљење зуба, знојење ноћу, проблеми са срцем, болови главе, клонулост.

Магнезијумова шипка

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Магнезијум


Литература[уреди]