Магнетит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Магнетит

Магнетит пронађен на полуострву Кола, Русија
Магнетит пронађен на полуострву Кола, Русија

Општи подаци
Хемијска формула гвожђе(II,III) оксид, Fe3O4
Идентификација
Кристални хабитус октаедар
Кристална система тесерална
Прелом нераван
Тврдоћа по Мосовој скали 5,5–6,5
Сјајност
Релативна густина 5,17–5,18 g/cm³
Додатно магнетичан

Магнетит је феромагнетни минерал хемијске формуле Fe3O4, један од неколико оксида гвожђа и члан групе спинела. Хемијско IUPAC име му је гвожђе(II,III) оксид, а уобичајен хемијски назив је феро-фери оксид.[1] Формула магнетита може се написати и као FeO·Fe2O3, чији један део вустит (FeO) а други хематит (Fe2O3). Ово указује на различите начине оксидационих стања гвожђа у оквиру једне структуре, не чврстог стања.[2]

Магнетити је најмагнетичнији природни минерал на Земљи.

Захваљујући својим магнетичним својствима, односно „памћењу“, на основу магнетита установљено је да је током геолошке историје долазило до промене смера Земљиног магнетског поља. Магнетит има доминантну улогу у односу на све друге минерале по питању магнетног записа у стенама а та његова особина коришћена је у палеомагнетизму, науци заслужној за откриће и разумевање тектонике плоча и за историјске податке за магнетохидродинамику и друге научне области.[3][4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Магнетит