Магнетит
| Магнетит | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Хемијска формула | гвожђе(II,III) оксид, Fe3O4 |
| Идентификација | |
| Кристални хабитус | октаедар |
| Кристална система | тесерална |
| Прелом | нераван |
| Тврдоћа по Мосовој скали | 5,5–6,5 |
| Сјајност | |
| Релативна густина | 5,17–5,18 g/cm³ |
| Додатно | магнетичан |
Магнетит је феромагнетни минерал хемијске формуле Fe3O4, један од неколико оксида гвожђа и члан групе спинела. Хемијско IUPAC име му је гвожђе(II,III) оксид, а уобичајен хемијски назив је феро-фери оксид.[1] Формула магнетита може се написати и као FeO·Fe2O3, чији један део вустит (FeO) а други хематит (Fe2O3). Ово указује на различите начине оксидационих стања гвожђа у оквиру једне структуре, не чврстог стања.[2]
Магнетити је најмагнетичнији природни минерал на Земљи.
Захваљујући својим магнетичним својствима, односно „памћењу“, на основу магнетита установљено је да је током геолошке историје долазило до промене смера Земљиног магнетског поља. Магнетит има доминантну улогу у односу на све друге минерале по питању магнетног записа у стенама а та његова особина коришћена је у палеомагнетизму, науци заслужној за откриће и разумевање тектонике плоча и за историјске податке за магнетохидродинамику и друге научне области.[3][4]
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Магнетит везан је за минералогију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |