Магнетрон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Попречни пресјек магнетрона (магнет је уклоњен).

Магнетрон је електронска цијев велике снаге. Користи се као произвођач синусних осцилација врло високе фреквенције (ВВФ). У магнетрону се управљање електронима врши помоћу електричног и магнетског поља.

Има различитих конструкција, али се данас углавном користе вишерезонаторски магнетрони. Основни дијелови су катода, анодни блок са резонаторима и систем за одвођење произведене ВВФ енергије.

Рад[уреди]

Електрично поље убрзава електроне на путу од катоде ка аноди. По укључењу магнетског поља управног на смјер кретања електрона, ова путања више није права већ закривљена. Погодном јачином магнетског поља могуће је постићи да се електрони крећу у круг у магнетрону, то јест да постоји обртни електронски товар. Електрони добијају своју енергију од једносмјерног извора струје, а предају је резонаторским шупљинама магнетрона.

Примјена[уреди]

Користе се у радарима за производњу ВВФ осцилација велике снаге, и у микроталасним пећницама гдје се ВВФ енергија усмјерава на храну која се загријава.

Литература[уреди]

  • Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Магнетрон