Макдонел Даглас C-17

Из Википедије, слободне енциклопедије
Макдонел Даглас C-17 Глоубмастер III

Макдонел Даглас C-17
Макдонел Даглас C-17

Општи подаци
Намена тешки војни транспортни,
Посада 3
Број путника 134 војника/рањеника: 36 на носилима + 54 лакших или 77t карго терета
Порекло Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Даглас (Douglas Aircraft Corporation)/Боинг (Boeing)
Пробни лет 15. 09. 1991.
Уведен у употребу 14. јула 1993.
Статус у употреби
Први корисник USAF
Број примерака до јануара 2010. 212 примерака
Димензије
Дужина 53,00 m
Висина 16,80 m
Размах крила 51,75 m
Површина крила 353,00 m²
Маса
Празан 128.100 kg
Максимална тежина 265.350 kg
Погон
Мотори млазни
Број мотора 4
Физичке особине
Турбо-млазни мотор Прат & Витни (Pratt & Whitney F117-PW-100)
Потисак 180
Перформансе
Економска брзина 830 km/h
Радијус кретања 4.482 km
Долет 8.710 km
Плафон лета 13.716 m
Портал:Ваздухопловство

Макдонел Даглас C-17 Глоубмастер III или Боинг C-17 Глоубмастер III (енгл. McDonnell Douglas C-17 Globemaster III/Boeing C-17 Globemaster III) је тешки војни транспортни четворомоторни авион металне конструкције, пројектован за потребе оружаних снага САД у периоду од 1980. до 1990. године на основу авиона Макдонел Даглас YC-15. Производила га је фирма Макдонел Даглас (McDonnell Douglas), а од маја 1997. га производи Boeing. Производња још траје.

Пројектовање и развој[уреди]

Средином 70. тих година USAF расписује конкурс за избор транспортног авиона који ће заменити Локид Ц-130 Херкул на конкурсу побеђује Макдонел Даглас са својим пројектом C-17 Глоубмастер III који је конципиран на искуствима стеченим развојем и испитивањем експерименталног авиона YC-15. Прототип авиона први пут полеће 15. септембра 1991, а у употребу је уведен 14. јула 1993. године. Авион „C-17 Глоубмастер III“ је тешки транспортни висококрилац са четири мотора Прат енд Витни F117-PW-100 (енгл. Pratt & Whitney F117-PW-100) са потиском од 180 kN смештених на гондолама испод косих крила на чијим крајевима се налазе винглете. Стајни трап типа трицикл је увлачећи. Четири централне ноге стајног трапа са по три точка свака (има укупно 12 точкова), увлаче се у гондоле причвршћене са спољног дела трупа тако да увлачење стајног трапа не одузима товарни простор у трупу авиона. Трећа предња нога стајног трапа са два точка смештена је у носу авиона. Врата за утовар терета се налазе задњем делу авиона испод репног дела. Готово цела површина карго простора у поду авиона има уграђене ваљке и куглице које омогућавају лакше позиционирање и размештај терета унутар авиона. Задња врата су направљена у облику рампе што олакшава утовар и истовар терета. Простор у авиону је толики да без проблема може да превезе тенк M1 Abrams тежак 70 тона као најтеже борбено возило САД. Авионом управља трочлана посада пилот, копилот и руководилац утовара и истовара терета. За полетање му је потребна писта дужине 1064 m и ширине 27 m. Авион је опремљен потиском обрнутог смера што омогућава кретање авиона уназад по писти. Потисак обрнутог смера може користити и у току лета за смањење брзине неопходне при искакању падобранаца из авиона.

Варијанте авиона C-17[уреди]

  • C-17A - прва производна верзија овог авиона,
  • C-17A "ER" - ово је верзија повећаног долета уградњом додатног резервоара у корену крила, прва уградња у 13 авиона 2001. године,
  • C-17B - верзија авиона C-17 са побољшаном аеродинамиком, додатим стајним трапом на средини трупа авиона, снажнијим моторима и другим системима за краће слетање и полетање авиона, ову верзију је Боинг понудио америчкој војсци 2007. године.

Производња авиона C-17[уреди]

Производња авиона C-17 је почела 1992. године одмах након завршеног тестирања прототипа. Испорука авиона за USAF је текла сукцесивно, тако да је први ескадрон ових авиона постао оперативан 1995. године. У производном периоду од 1991. до 1997. године када је фирма Макдонел Даглас била независна фирма произведено је укупно 37 примерака ових авиона. Од 1997. године када се фирма Макдонел Даглас утапа у систем Боинг до јануара 2010. године произведено је укупно 212 ових авиона.

Оперативно коришћење[уреди]

Карго простор авиона C-17 Глоубмастер III
Кокпит авиона C-17 Глоубмастер III

Авион C-17 је превасходно војни транспортни авион и углавном је коришћен за ту намену. Њиме су опремљене оружане снага САД, Велике Британије, Канаде, Аустралије, Катара, Уједињених Арапских Емирата и удружене земље НАТО алијансе. Нато програм за оспособљавање стратешких ваздухопловних снага којим су обухваћене следеће земље: Бугарска, Естонија, Мађарска, Литванија, Холандија, Норвешка, Пољска, Румунија, Словенија и САД као и две земље из програма Партнерство за мир Финска и Шведска купиле су два авиона C-17 а трећи авион су удружиле САД. Авиони су базирани у Папа војној бази у Мађарској. Систем коришћења ових авиона је као и коришћење AWACS-а, заједничка посада из свих удружених земаља под америчком командом.

Најзначајније војне операције у којима су до сада учествовали ови авиони су: Транспорт трупа и опреме у Авганистан, транспорт трупа и опреме у Ирак, ваздушни десан Башур у Ираку, превоз опреме америчких савезника у Авганистан, превоз аустралијских трупа при размештању у Источни Тимор и превоз 15 канадски тенкова Леопард у Кандахар (Авганистан). Ови авиони се користе за транспорт опреме и обезбеђења које иде у пратњи председника САД.

Још док је Макдонел Даглас била независна фирма направљена је цивилна верзија овог авиона који је носи ознаку MD-17. Међутим, она није имала прођу на тржишту због високе цене самог авиона и трошкова експлоатације и веома јаке конкуренције ислужених војних транспортних авиона који су се користили у те (карго) сврхе као што су Даглас C-133, Даглас C-124, Ан-12, Ил-76 и Ан-124.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Полетање авиона C-17 Глоубмастер III

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације : [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Donald, David (1997). „McDonnell Douglas C-17A“ (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. стр. 611. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). „McDonnell Douglas C-17 Globemaster III“ (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. стр. 266-267. 
  • Guston, Bill (1995). „McDonnell Douglas C-17 Globemaster III“ (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble. стр. 172. 
  • Laur, Timothy M; Lianso, Steven L. (1995). „Globemaster III (C-17)“ (на ((en))). The Encyclopedia of Modern U.S. Military Weapons. NY: Berkley Books,. стр. 33-35. ISSN. 
  • Miller, David (2002). „Boeing(McDonnell Douglas) C-17 Globemaster III“ (на ((en))). The Illustrated Directory of Modern American Weapons. London: Salamander Books. стр. 130-131. nema. 
  • Miller, Claudio (2004). „Boeing(MDD) C-17A Globemaster III“ (на ((en))). Aircraft of the World. NY: Muddle Puddle Books. стр. 130-131. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. стр. 136. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas C-17A Globemaster III“ (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. стр. 275-276. 
  • Taylor, Michael (1999). „Boeung C-17A GlobemasterIII, KC-17 and MD-17“ (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. стр. 257-259. 

Спољашње везе[уреди]