Македонска Каменица
Македонска Каменица | |
|---|---|
 Поглед на Македонску Каменицу | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Македонска Каменица |
| Становништво | |
| — (2002) | 5.147 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 01′ 12″ С; 22° 35′ 31″ И / 42.02° С; 22.5919° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 530 m |
  Македонска Каменица Македонска Каменица на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2304 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | MK |
| Веб-сајт | www |
Македонска Каменица (мкд. Македонска Каменица; до 1950. Каменица) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Познат је како рударски град. Македонска Каменица је седиште истоимене општине Македонска Каменица.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Македонска Каменица је смештен у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 30 km источно, а од главног града Скопља 140 km источно.
Рељеф: Македонска Каменица је средиште историјске области Осогово. Насеље је положено у невеликој котлини, коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 530 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Голак.
Клима у Македонској Каменици је континентална.
Воде: Кроз Македонску Каменицу теку речице Косевичка и Моштичка река, које непосредно јужно од града утичу у реку Брегалницу.
Историја[уреди | уреди извор]
Македонска Каменица се први пут спомиње у турским записима као село 1570-1573. године. Међутим, околина је била насељена још у староримско доба. У средњем веку била позната по рударству и насељена немачким рударима Сасима у време српске средњовековне државе. Крајем средњег века оба област је била средиште владавине Константина Дејановића.
Данашњи град је основан 1950. године, као насеље за рударе из суседног рудника Саса.
Становништво[уреди | уреди извор]
Македонска Каменица је према последњем попису из 2002. године имала 5.147 становника.
| Националност | Укупно |
| Македонци | 5.096 |
| Албанци | 0 |
| Турци | 0 |
| Цигани | 14 |
| Цинцари | 0 |
| Срби | 20 |
| Бошњаци | 8 |
| остали | 9 |
Већинска вероисповест становништва је православље.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | ||
| Више од 500 хиљ. ст. |
|  |
|---|---|---|
| Између 50 и 100 хиљ. ст. | ||
| Између 25 и 50 хиљ. ст. | ||
| Између 10 и 25 хиљ. ст. | ||
| Између 5 и 10 хиљ. ст. | ||
| Мање од 5 хиљ. ст. | ||
| ||
