Македонска граматика
Македонски језик је јужнословенски језик и службени језик у Македонији. Македонска граматика обухвата граматичка правила стандардног језика, правописа и правоговора.
Садржај |
Гласовни систем [уреди]
Гласовни систем македонског језика садржи 31 глас и сваки глас има свој графем, т. ј. један глас - једна графем. Македонско писмо је базирано на ћирилици:
| Велика слова | ||||||||||||||||||||||||||||||
| А | Б | В | Г | Д | Ѓ | Е | Ж | З | Ѕ | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ќ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Мала слова | ||||||||||||||||||||||||||||||
| а | б | в | г | д | ѓ | е | ж | з | ѕ | и | ј | к | л | љ | м | н | њ | о | п | р | с | т | ќ | у | ф | х | ц | ч | џ | ш |
Именице [уреди]
Члан [уреди]
Члан македонског језика је постпозитивни, т. ј. делује као суфикс. Члан може бити само опредељени. Карактеристично је што члан има три форме и једини је пример у славенским језицима где се опредељени члан може мењати по роду и броју.
- Члан -ов , -ва , -во итд. служи за одерђивање предмета у близини говорника: човеков / човеков (овај човек)
- Члан -он итд. служи за одређивање предмета удаљених од говорника: човекон / човекон (онај човек)
- Члан -от итд. служи за општу опредељеност, т. ј. за именице познате говорнику или саговорнику или општепознате именице.
Топонимима и личним именицама се не додају чланови.
| м. р јед. |
м. р. мн. |
ж. р. јед. |
ж. р. мн. |
с. р. јед. |
с. р. мн. |
|
|---|---|---|---|---|---|---|
| опредељеност | - от | - те | - та | - те | - то | - та |
| блиско | - ов | - ве | - ва | - ве | - во | - ва |
| далеко | - он | - не | - на | - не | - но | - на |
Примери:
- Јас го видов човекот. (именица „човек“ је позната за обоје и зато се користи опредељени члан)
- Јас го видов човекон. (именица „човек“ није у близини обоје говорника и зато се користи члан за даљину, што би на српском било „онај човек")
- Јас го видов човеков. (именица „човек“ је у близини обоје људи и зато се користи члан за близну, што би на српском било „овај човек")
Заменице [уреди]
Личне заменице [уреди]
Следећа табела представља све могуће форме личне заменице. Тако, македонски језик има основне личне заменице, те такође кратке и дуге форме директног и индиректног предмета.
| број | лице | основне форме | форме директног предмета |
форме индиректног предмета |
|||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Род | дуга | краћа | дуга | краћа | |||
| јед. | I | јас | мене | ме | мене | ми | |
| II | ти | тебе | те | тебе | ти | ||
| III | м. р. | тој | него | го | нему | му | |
| ж. р. | таа | неа | ја | нејзе | ѝ | ||
| с. р | тоа | него | го | нему | му | ||
| мн. | I | ние | нас | нè | нам | нѝ | |
| II | вие | вас | ве | вам | ви | ||
| III | тие | нив | ги | ним | им | ||
Модалне речи [уреди]
Македонски језик користи модалне речи за:
- реалност, примери: сигурно, веројатно, се разбира, очигледно, навистина, можеби, неоспорно итд.
- емоционални однос, примери: белки, божем итд.
- однос, примери: значи, а пак; на пример, то ест, освен тоа, впрочем, најпосле итд.
- модални речни састав, примери: за среќа, за големо чудо, без сомнение итд.
Честице [уреди]
Честице се користе за:
- истакњивање: и, пак, меѓутоа, просто, дури, барем, само;
- издвајање нечега: само, единствено, исклучиво, уште
- уједињење: исто, исто така итд.
- исказивање квантитета: речиси, скоро, токму, точно, одвај итд.
- опредељеност: баш, имено, токму итд.
- показивање: еве, ене, ете, на, ја, еве ти го итд.
- исказивање потврде: да
- исказивање негација: не, ни, нити, ниту
- несигурност (при питању): ли, дали, али, зар
- модалност: нека, да
Видите такође [уреди]
Спољашње везе [уреди]
