Македонски Брод
| Македонски Брод мк. Македонски Брод |
|
|---|---|
|
|
|
.svg) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Македонски Брод |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 3.740 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 540 m |
 Македонски Брод
Македонски Брод на мапи Републике Македоније
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6530 |
| Позивни број | (+389) 45 |
| Регистарска ознака | KI |
Координате: 41° 30′ 48" СГШ, 21° 13′ 03" ИГД
Македонски Брод (мк. Македонски Брод) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Македонски Брод је седиште истоимене општине Македонски Брод, као и средиште области Порече.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Град Македонски Брод је смештен у средишњем делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Кичева град је удаљен 26 км источно, а од главног града Скопља 80 км јужно.
Рељеф: Македонски Брод се средиште историјске области Порече, која обухвата средишњи део слика реке Треске. Дато подручје је изразито планинско. Насеље је положено у долини Треске, на приближно 540 метара надморске висине. Западно од града издиже се планина Песјак, јужно Бушева планина, а источно Даутица. Западно од насеља долина је шира и плоднија.
Клима у Македонском Броду је континентална.
Воде: Кроз Македонски Брод протиче река Треска, која на на месту где река прави заокрет из правца запад-исток у правац југ-север. Она северније улази у Поречку клисуру.
Историја [уреди]
Подручје Македонског Брода је било насељено још од праисторије. Међутим, све до почетка 20. века Македонски Брод је био омање село насељено словенским, православним живљем. Почетком 20. века цео Брод и Порече су били наклоњени српској народној замисли, па се месно становништво у огромној већини изјашњавало Србима.
Значајнији развој насеља уследио је после Другог светског рата, када Македонски Брод постаје седиште простране општине. Тада насеље добиле црте градића.
1912. године Македонски Брод се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво [уреди]
По попису становништва из 2002. године, град Македонски Брод имао је 3.740 становника, што је десетоструко више него почетком 20. века.
Састав према народности био је следећи:
| Попис 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Македонци | 3,725 | 99,60% | ||
| Срби | 9 | 0,24% | ||
| Роми | 3 | 0,08% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,02% | ||
| остали | 2 | 0,02% | ||
| укупно: 3,740 | ||||
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Личности [уреди]
- Михаило Јосифовић, четнички војвода са почетка ХХ века;
- Васко Карангелевски, народни херој Југославије из Другог светског рата;
Види још [уреди]
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Насеља општине Македонски Брод | |
|---|---|
|
Македонски Брод • Белица • Бенче • Битово • Близанско • Брезница • Брест • Вир • Волче • Горње Ботушје • Горње Крушје • Горњи Манастирец • Грешница • Девич • Доње Ботушје • Доње Крушје • Доњи Манастирец • Драгов Дол • Дреново • Заград • Звечан • Здуње • Зркле • Ижиште • Инче • Калуђерец • Ковач • Ковче • Косово • Крапа • Латово • Локвица • Лупште • Могилец • Модриште • Ореовец • Рамне • Растеш • Русјаци • Самоков • Сланско • Слатина • Старо Село • Суводол • Сушица • Тажево • Томино Село • Тополница • Требино • Требовље • Црешњево |
 |
|
||||||||||
