Максим Васиљевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Максим
(Васиљевић)
Основне информације
Помјесна црква Српска православна црква
Епархија Епархија западноамеричка
Архијерејски чин Епископ
Титула Епископ западноамерички
Начин обраћања Његово преосвештенство
Држава САД, Мексико
Сједиште Алхамбра
Године службе од 2006.
Претходник Јован (Младеновић)
Претходна епархија Епископ хумски (Митрополија дабробосанска)
Године службе 20042006.
Претходник Григорије (Дурић)
Лични подаци
Световно име Милан Васиљевић
Датум рођења 27. јун 1968.
Мјесто рођења Фоча
Држава рођења СФРЈ

Максим (Милан Васиљевић; Фоча, СФРЈ, 27. јун 1968) епископ је западноамерички. Био је викарни епископ хумски од 2004. до 2006.

Животопис[уреди]

Епископ Максим (Милан Васиљевић) рођен је 27. јуна 1968. године у Фочи. Син је свештеника Лазара и Радмиле. Замонашио се 18. августа 1996. у манастиру Тврдош код Требиња, а потом је три године био привремени клирик Грчке православне цркве.

Завршио је Богословију и Богословски факултет у Београду. Као стипендиста државе Грчке (од 1995. до 1997) и Фондације „Александар Оназис“ (1998) стекао је степен магистра теологије на Универзитету у Атини, гдје је одбранио и докторску дисертацију. Завршио је потом школу визанзијског сликарства и учио византијску музику у Атини. Једногодишње постдокторске студије радио је на Сорбони у Паризу (2003/2004). Истовремено се на француској Академији лијепих умјетности у Паризу, као професор на стажу, бавио теоријом и праксом сликарства.[1]

Говори грчки, руски, енглески и француски језик. Објавио је више студија, чланака и превода.

Епископ[уреди]

За викарног епископа хумског изабран је у мају 2004. од стране Светог архијерејског сабора. Био је помоћни епископ митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе).

Хиротонисао га је патријарх српски Павле у Саборној цркви у Сарајеву дана 18. јула 2004. Присутни су били и митрополити дабробосански Николај (Мрђа) и велешки и повардарски Јован (Вранишковски), епископи бачки Иринеј (Буловић), западноевропски Лука (Ковачевић), врањски Пахомије (Гачић), милешевски Филарет (Мићевић), далматински Фотије (Сладојевић), захумско-херцеговачки Григорије (Дурић), будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић), викарни јегарски Порфирије (Перић), липљански Теодосије (Шибалић), диоклијски Јован (Пурић) и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић).

Године 2006, на мајском прољећном засједању Светог архијерејског сабора, изабран је за епископа западноамеричког и устоличен јула исте године.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]